TROŠKOVI OBRADE KREDITA Sve više građana tuži banke, evo šta uraditi i kakve su šanse da vam se vrati novac

Ne postoji grad u Srbiji u čijem centru nećete videti oglas koji poziva građane da tuže banke za obradu kredita. Među njima je i Inđija. Naša redakcija krenula je tragom tog oglasa, i istraživali šta građani mogu da očekuju kada je reč o povraćaju novca koji su dali banci za obradu kredita.

Trošak obrade kredita-NEZAKONIT!! | Vaše Pravo

Odgovor na pitanje da li banke smeju da naplaćuju “trošak obrade kredita”, zavisi od toga koju stranu pitate. U poslednjih nekoliko godina, pred sudovima u Srbiji vodi se više od 30.000 parničnih postupaka u kojima klijenti traže naknadu štete od banaka zbog neosnovanog naplaćivanja obrade kredita.

Prema rečime advokatice iz Inđije Aleksandre Marić dilema oko troškova obrade kredita otklonjena je jednim pravnim stavom.

Ukoliko je i bilo sporno pitanje da li banke imaju pravo da od klijenata naplaćuju dodatne troškove, ova dilema je potpuno rešena kada je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da banka ima pravo na naplatu troškova samo ukoliko je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. To znači da je banka morala da navede taksativno sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određen iznos za koji klijent ne zna na šta se odnosi“, objašnjava Aleksandra Marić.

Advokatica Aleksandra Marić

Banke su u ugovorima o kreditu određivale naplatu tzv. troškova obrade kredita i to su imenovale na različite načine (npr. troškovi praćenja i administriranja kredita).

U svakom slučaju, troškovi su naplaćivani za kredite u svim valutama, a naplaćivani su, takođe, svim klijentima bilo da je reč o pravnim licima, bilo da je reč o fizičkim licima i bez obzira o kojoj vrsti kredita se radi tj. da li je reč o potrošačkim kreditima, stambenim itd. Zbog toga se klijenti banaka sve češće odlučuju da se obrate advokatu da sudskim putem ostvare svoja prava.

Bank Images, Stock Photos & Vectors | Shutterstock

Takođe, iznos tih troškova banke određuju u procentima od iznosa kredita (npr. 1.5% od 150.000 dinara). Tako je banka sticala za istu uslugu različitu količinu novca, u zavisnosti od visine kredita, jer je očigledno teže službeniku banke da sa računa banke na račun klijenta prebaci iznos od 100.000.000,00 dinara, u odnosu na iznos od 100.000,00 dinara.

Jasno, troškovi obrade kredita za kredite koji su iste vrste se ne razlikuju značajno, kao što je razlika u naplati tih troškova značajna. Iznos koji banke naplaćuju na ime troškova obrade kredita ide i preko hiljadu evra kod dugoročnih kredita.

S obzirom da su sudovi širom Srbije doneli presude u korist građana, sve veći broj njih odlučuje se za tužbu. Procesi traju duže nego inače, ali u velikoj većini slučajeva građani dobijaju novac koji su dali za nezakonsku obradu kredita.

Što se tiče pretrpanosti sudova ovim predmetima, uglavnom se radi o sudovima u Beogradu, pa i sudu u Novom Sadu, jer su banke ugovarale nadležnost suda po svom sedištu. Tako na primer imam sporova koje vodim pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu gde se ročišta zakazuju i godinu i po dana nakon podnošenja tužbe. Klijentima to ne smeta, jer njima za sve vreme teče zakonska zatezna kamata, pa na kraju samo mogu dobiti veće iznose”, zaključuje Aleksandra Marić.

(Visited 1,074 times, 1 visits today)