“NANOSI SE ŠTETA” Breza neadekvatna za sadnju uz put, postoji nekoliko razloga, a najvažniji tiče se zdravlja ljudi

JKP Komunalac prethodnih dana sadilo je drveća na nekoliko lokacija u gradu, a jedna od vrsta koja se sadi jeste breza. Naša sugrađanka koja je završila master pejzažne arhitekture, dostavila nam je objašnjenje zašto breza nije adektva za sadnju uz put.

“Zašto je odabrana BREZA (Betula Verrucosa Ehrh.) kao vrsta za drvored – vetrozaštitni pojas?Prema svim parametrima, breza je za ovakav tip zelene površine APSOLUTNO NEADEKVATNA BILJNA VRSTA. Ko donosi ishitrene, nestručne odluke koje će imati dugoročni uticaj na generacije koje tek dolaze?Izdvojeni su osnovni razlozi:

Izuzetno teški ekološki uslovi pored puta Zamišljen drvored pored puta bi trebao da vrši funkciju vetrozaštitnog pojasa, čiji je zadatak da: zaštiti naselje od negativnih uticaja (oštre klime) ili preteranog aerozagađenja, snizi temperaturu za 15-20% u toku vrelih letnjih meseci, zadrži veću količinu prašine, gasova i buke, kao i dekorativnost. U zimskom periodu ovakvi pojasevi istovremeno sprečavaju nanošenje snega ili stvaranje smetova. Da bi se postigla efikasna zaštita, pojasevi moraju biti višeredni.Prilikom projektovanja ove kategorije zelenila, mora se imati u vidu izuzetno težak položaj budućih stabala u pogledu ekoloških uslova koji vladaju u ulicama. Na ulicama gradskog područja gotovo neprekidno se emituju u vazduh štetni gasovi, prašina, olovne čestice i drugi otpaci. Oni zatvaraju stome listova i time sprečavaju asimilaciju i transpiraciju, što utiče na brzo propadanje biljaka. Tome takođe doprinose i nedovoljna količina vode u zemljištu i njegovo zagađenje industrijskom solju i naftom.

Neotpornost breze na postojeće ekološke i klimatske usloveDrvoredi lakše mogu da doprinesu poboljšanju uslova sredine ukoliko se sastoje od otpornijih, većih i starijih biljaka. Zbog toga se izboru vrsta prilikom podizanja drvoreda treba pokloniti izuzetna pažnja. Na teritoriji Srbije, breza je masovno zastupljena u njenim zapadnim oblastima, jer su u ovim krajevima uslovi povoljni za brezu – zahteva veću relativnu vlagu u zemljištu, više padavina, ne podnosi temperaturne ekstreme. Klimatski uslovi su, najvećim delom, sa svoje strane potpuno isključili brezu iz Vojvodine i Šumadije.

Brezin habitus NE ODGOVARA ovakvom tipu zelene površineSam drvored mora da se podigne od otpornijih vrsta prema karakterističnim lokalnim zagađivačima, a koje imaju gustu i dobro razvijenu krošnju. Krošnja breze je izuzetno retka, prozračna. Veoma važna činjenica je ta da breze nemaju moć regeneracije krošnje, zbog čega, ukoliko dodje do oštećenja ili odsecanja njenog vrha ili lomljenja, stablo trajno gubi na svojoj dekorativnosti. Može se primetiti da je nekoliko novih sadnica već oštećeno – slomljene su grane prilikom sadnje!Brezin dekorativni habitus – žalosna forma krošnje odgovara potpuno drugačijim kategorijama zelenih površina prirodnog, pejzažnog stila.

Breza, zeleni simbol Rusije | Reklamirajte se

IZUZETNO ALERGENA BILJNA VRSTA Učestalost pojave alergijskog sindroma u poslednjih par decenija je značajno uvećana, te se alergije i alergijska oboljenja danas često nazivaju „bolest 21. Veka“.Poznato je da breza pripada visoko alergenim biljnim vrstama, pa se postavlja pitanje da li se razmišljalo o korisnicima prostora kao i održavanju istog? Drveće proizvodi velike količine polena, što je dodatna otežavajuća okolnost za osetljive osobe. Izaziva alergije obilno cvetajući tokom aprila/maja meseca, a raspadanjem plodova u jesenjem periodu.Kao najčešći uzročnik alergija u Evropi navodi se polen breze u severnoj, centralnoj i istočnoj Evropi.

Iz svih ovih razloga se za drvored biraju biljne vrste otporne na teške uslove sredine, sa gustom i razgranatom krošnjom, brzog porasta i vrste otporne prema bolestima. U našim uslovima to su najčešće platan (Platanus acerifolia), divlji kesten (Aesculus hippocastanum), lipa (Tilia sp.), jasen (Fraxinus sp.), javor (Acer sp.), kočćela (Celtis australis) i druge.Izbor javora je adekvatan, ali je starost sadnica neadekvatna. Starost sadnica treba da bude što veća, jer u teškim uslovima mlade biljke imaju manje šansi da opstanu”

(Visited 1,190 times, 5 visits today)