MIA ČETNIK – od slučajnog odlaska u Petnicu do jednog od najboljih studenata molekularne biologije

Njen naučni put krenuo je sasvim slučajno na inđijskim ulicama. Nakon toga malim koracima stizala je do velikih uspeha. Nakon završenog jednog master programa sa svim desetkama, upisala je i drugi. U razgovoru sa Miom Četnik saznajte šta je dobitna formula za uspeh, kako izgleda studirati na jednom od najtežih fakulteta i o mnogo čemu drugom.

Mia je sa velikim uspehom završila inđijski Gimnaziju iz koje nosi lepe uspomene.

Školovanje u Gimnaziji pamtim pre svega po sjajnim profesorima, koji su mi zaista dali vetar u leđa. Ono definitivno pruža odličnu podlogu za nastavak školovanja, rekla bih u gotovo svim oblastima. To tek shvatite kada dođete na studije.


Već tokom srednjoškolskih dana počela je da pohađa istraživačku stanicu u Petnici.

Do toga je došlo sasvim slučajno. Videla sam plakat u hodniku škole, i setila se da mi je drug pričao o istraživačkoj stanici Petnica. On je nekoliko godina išao na seminare, i bio je oduševljen. Sakupila sam dokumentaciju, i poslala je. Sećam se da sam pisala rad o tome kako vidim svet u budućnosti. Nisam zaista ništa očekivala, i bila sam jako srećna kada je stiglo pismo da sam primljena.

Može se reći da je u Petnici i  sasvim slučajno uplovila u svet molekularne biologije.

U Petnici se rodila ljubav, i mogu slobodno reći da mi je ona promenila život. Do tada nisam bila sasvim sigurna šta bih volela da radim, jer sam imala više interesovanja. Na kraju zimskog programa prirodnih nauka izvlačili smo papiriće sa temama seminarskog rada. Bilo je dosta papirića, sa mnogim oblastima. izvukla sam jedini papir iz oblasti molekularne biologije, i to ,,Pakovanje 2m DNK u ćeliju pomoću histona”. U biblioteci je postojala literatura samo na stranim jezicima, i bio je pravi podvig napisati i odbraniti rad, bez velikog predznanja. To je bio ključni momenat kada sam odlučila da je to moj životni poziv.


Nakon toga Mia je upisala studije molekuralne biologije u Novom Sadu. Osnovne studije završiće kao jedna od najboljih u generaciji.

Izgleda dosta naporno, najviše jer ste po ceo dan na fakultetu. Često od ujutru do uveče. Vežbe su znale trajati i po 7 sati. Ostane malo vremena za učenje, i mislim da je to najveći izazov.

Potrebno je zaista dosta posvećenosti, a možda i najvažnije, ne izgubiti cilj iz vida. Posebno jer vam je na momente potrebna velika motivacija studirati na ovom fakultetu. Naravno, uvek je lakše kada studirate ono što vas interesuje, pa vam ubrzan tempo i obimno gradivo ne padaju toliko teško.

Za Miu ključ uspeha jeste u dobroj organizaciji.

Bez nje se ne može. Takođe, postavljanje prioriteta. Bilo je, naravno, momenata kada sam morala da biram šta mi je u tom trenutku važnije, ali i to je jedan vid treninga i jačanja discipline. Od prvog dana je potrebno prihvatiti da je za uspeh potreban rad i trud. Sa takvim stavom, ostane vremena i za druge stvari. Tokom studija, pisala sam i blog o kozmetici, tako da, nađe se vremena i za hobije.

Na master studija imala je čak 15 ispita, a ispod svakog predmeta u indeksu stoji ocena 10.


Master reproduktivna biologija-embriologija je dosta specifičan. Osim što je zajednički program PMF-a i Medicinskog fakulteta, pored 15 ispita i master rada obuhvata i stručnu praksu. Ona me čeka u narednih nekoliko meseci, i iako joj se posebno radujem, tek nakon toga ću moći da kažem da sam zvanično završila. Pritom, ove godine sam upisala još jedan master, modul molekularna biologija, tako da ću taj pravi osećaj olakšanja imati tek naredne godine nadam se. Čini mi se da sam za svaku od upisanih ocena bila jednako radosna i zahvalna u isto vreme, jer imam priliku da učim ono što me istinski interesuje.

Tokom studija, naša sagovornica je imala tu čast da radi sa dve profesorke u laboratoriji.

Profesorke sa departmana za fiziologiju su mi pružile dragocenu šansu da se bolje upoznam sa Laboratorijom za reproduktivnu endokrinologiju i signaling. Tamo sam od treće godine studija imala priliku da prisustvujem brojnim ogledima i izvođenjem molekularnih tehnika. Poslednje što sam radila bila je izolacija matičnih ćelija. Čitavo iskustvo će mi sigurno biti od izuzetnog značaja u mom daljem naučnom radu.

Sebe vidi kao osobu koja svoje znanje koristi da pomogne drugima.

Volela bih da radim na rasvetljavanju uzroka neplodnosti. Stopa infertiliteta je u stalnom porastu u celom svetu, kao i u našoj državi. Definitivno, jedno od vrlo važnih pitanja današnjice. Samim tim, rad u klinici za vantelesnu oplodnju kao embriolog bi mi to omogućio.


Mia je na razmeni u Švajcarskoj, na programu tolerancije, radila u Kulturnom Centru, bavila slikarstvom i bila volonter mnogih akcija.

Program razmene u Švajcarskoj se bazirao na prihvaćanju različitosti. Danas, prvi put u istoriji čovečanstva smo okruženi tolikim brojem ljudi i mišljenja, i izuzetno je važno razumeti sopstveni i tuđi identitet. Volela bih da kao društvo više radimo na tome.

U Kulturnom Centru sam radila tokom srednje škole. Osim radnih navika i jako dragih kolega, tu sam stekla širu sliku o značaju umetnosti. Mislim da je to možda i posao iz snova za srednjoškolce. imate priliku da gledate najnovije filmove, predstave, slušate koncerte raznih žanrova i budete u okruženju nekih od najvećih umetnika svake nedelje. Nešto pre toga sam počela i da volontiram, najviše u našem gradu.

Slikarstvo je nešto što mi je jako prirodno i rano došlo.  Poseban je osećaj stvoriti nešto, i preneti deo sebe na platno. Zatim, gledati na izložbama kako drugi posmatraju vaše slike i pronalaze u njima deo njih samih je divno. Verovatno na prvu pomisao slikarstvo zvuči daleko od molekularne biologije, ali su po mom mišljenju dosta povezani.

(Visited 2,033 times, 1 visits today)