MAJSTORI SVOG ZANATA Upoznajte Lazara i Jelenu, vrhunske frizere čiji rad oduševljava mnoge

Svuda pođi, svojoj kući dođi. Ovom narodnom izrekom može da se opiše put koji su prešli naši sugrađani Lazar I Jelena Rokvić. Posle 22 godine rada van Inđije, više desetina hiljada pređenih kilometara, salona u Novom Sadu, odlaska u Kanadu, ovaj bračni par odlučio je da u Inđiji otvori frizerski salon, koji može da se meri sa najboljim salonima širom Srbije. Da jeste tako, najbolje pokazuje planer kojeg ćete videti sa pultom u salonu, I gde nećete videti slobodan termin u narednih 10 dana. Takođe, ako u vaš salon dolaze klijenti iz Beograda I Novog Sada, to je odličan dokaz vašeg umeća I jasan znak da imate ime u ovom poslu.

Lazar i Jelena Rokvić

Međutim, put do jednog od najboljih frizera uopšte nije lak. Kako nam je ispričao Lazar, početak njegovog putešestvija kroz svet frizure počeo je još sredinom devedesetih, kada je bio učenik osnovne škole. Na televiziji je gledao takmičenje u pravljenju frizure, I to mu se veoma dopalo. Posebno mu je za oko zapao čikica koji ide od stolice do stolice I ocenjuje radove. Upravo će mu taj čikica, jedan od najboljih svetskih frizera u tom momentu, promeniti život.

Te 1999. Godine, većina mladih želela je glavom bez obzira da napusti zemlju, koja tad nije imala svetlu budućnost. Većini je bilo na umu da završi školu, I da ode negde. Šta god da radite u životu, važno je da imate cilj, a koji ćete lako ostvariti ukoliko imate volju za to. Zamislite samo volju dečaka, koji posle završene osnovne škole, ne želi da upiše srednju školu, već odmah želi da uči zanat. Upravo u tome I leži odgovor kako je Lazar postao jedan od najboljih u svom poslu.

Sve je krenulo sa Ratkom Šobotom. Priča je počela slučajno. Ja sam u četvrtom razredu gledao takmičenje u frizeraju i primetio sam čikicu koji šeta i ocenjuje. I to mi se svidelo. Završavam osnovnu školu, i video sam neke ljude koji su završili srednju frizersku u Inđiju. Nisam želeo da se bavim na taj način time. Ujak mi je spomenuo Ratka Šobotu, akademija je bila na početku. Čim smo ušli u salon, ja sam se setio njega i odmah sam odlučio da ću ostati tu. Potpuno su iskreni bili. U odnosu na druge, to je bio spejs šatl”, započinje nam Laza svoju priču.

Lazar Rokvić (privatna arhiva)

U to vreme, malo je šta funkcionisalo u državi. Međutim, to ni u jednom momentu nije pokolebalo Lazara u njegovoj nameri da jednog dana bude najbolji u svom poslu.

Dan mi je počinjao u pet ujutru. Idem autobusom iz Novih Karlovaca za Beograd. Koliko se puta desilo da jednostavno nema goriva ili autobus ne dođe. Pa onda traži kako ćeš do Inđije. Nebrojana puta sam peške morao od Inđije do kuće. Nismo bili bogata porodica, te nisam mogao da stanujem u Beogradu. Akademija je bila veoma skupa. Imao sam veliku podršku oca I majke, I zahvalan sam im na tome I dan danas”, objašnjava Lazar, I ističe da su mnogi njegovi drugovi sa akademije odustali iako su imali daleko bolje uslove nego on.

Kako kaže, Ratka Šobotu je posebno impresioniralo to što Lazar, iako do Akademija ima 2 sata vožnje I 60 kilometara, nikada ne kasni. Ne kaže se uzalud da se svaki trud isplati. Nakon samo nekoliko meseci, Lazaru je stigla prva nagrada. Promovisan je u asistenta u salonu u koji dolaze ambasadori, pevači, političari I drugi. Bilo mu je tek nešto više od 14 godina.

Lazar Rokvić (privatna arhiva)

Već u toku Akademije pružena mi je prilika da budem njihov asistent . U tom momentu imali su svoje radnike. Meni je izgledalo da tu ne može niko da upadne. I zamislete vi klinca sa 14 i po godina, kojem stigne takva ponuda. Kao da sam pobedio sam sebe. Da posle šest meseci budete asistent takvoj veličini. Sećam se razgovora sa roditeljima. Ratko je rekao da nije upoznao upornijeg čoveka koji je spreman da propusti autobus da bi naučio sve o ovom poslu”, priseća se Lazar.

Prelazak iz asistenta u frizera dogodio se potpuno spontano. Klijenti su tražili da ih Lazar fenira, a nekoliko nedelja od toga, pozvao ga je Ratko u svoju kancelariju. Dao mu je kovertu na kojoj je pisalo njegovo ime. Pomalo šokiran, jer u tom momentu ima nešto više od 15 godina, Lazar je upitao kako da dobijem platu kad još ne umem da šišam. Odgovor legendarnog Ratka bio je kratak: Ne znaš još da šišaš, ali feniraš ubijaš. Tako je Lazar I zvanično zakoračio u svet profesionalaca.

Kao frizer u tom salonu imao je priliku da brine o frizuri mnogih poznatih ličnosti iz sveta politike, muzike, sporta, glume…Akademija Šobota bila je prekretnica u njegovom profesionalnom životu, ali može se reći I u privatnom.

Jelena Rokvić (privatna arhiva)

Baš na tu Akademiju, gde je on stasavao I od drugih učio tajne ovog zanata, posle završene srednje škole došla je I njegova supruga Jelena. Njen put je bio malo drugačiji. Ona je posle završene osnovne škole u Novom Sadu, završila srednju frizerku. Tek nakon toga uputila se za Beograd. Tamo joj je instruktor bio upravo Lazar.

Nedugo zatim, odlučili su se za veoma hrabar korak. Otvaranje salona u Novom Sadu. Na početku nije bilo lako, ali kvalitet se svuda uvek prepozna.

Tamo su očekivanja velika. Lazar je bio potpuno nov u gradu, a ja sam znala neke ljude. Salon smo otvorili u ulici gde je bilo još 15 salona. Konkurencija velika, a malo ljudi zna vas. Stvarno je bilo izazov raditi u takvom okruženju. Ipak, znali smo da vredimo I da ćemo uspeti. Novosadska klijentela je zahtevnija nego neke druge, ali to je dodatni podstrek da radite I učite još više ne biste li zadovoljili svoje klijente”, priča nam Jelena.

Nije dugo trebalo da se Novim Sadom pročuje o Lazaru I Jeleni. Salon je radio odlično. Na njihova vrata ulazili su mnogi poznati advokati, biznismeni, sportisti… Kruna njihovog rada u Novom Sadu jeste Vujadin Boškov. Legendarni fudbaler, ko poznate ceo grad, svoju frizuru poveravao je Lazaru.

Na veliko iznenađenje mnogih, posle nekoliko godina u Srpskoj Atini, Lazar I Jelena su se odlučili na još hrabriji korak. Za mnoge prijatelje taj njihov potez bio je ludost. Ko bi još napuštao jedan od najboljih salona u gradu kakav je Novi Sad?

Jelena Rokvić (privatna arhiva)

Svoje umeće I svoju srdačnost odlučili su da prenesu 8172 kilometar dalje. Novi Sad zamenili su Edmontom u Kanadi.

Bili smo 10 godina mlađi, i činilo mi se da je savršena prilika da odemo, da vidimo kako je tamo i da proširimo naša saznanje. Otišli smo u Edmontom. To su bile sjajne četiri godine. Do toga je došlo sasvim spontano. Poslodavac je prepoznao Lazarevo umeće kao učitelja, i tamo je na koledžu prenosio svoje znanje studentima”, seća se Jelena perioda u jednoj od najvećih zemalja na svetu.

U poređenju sa Srbima, Kanađani imaju potpuno drugačiji pristup kosi.

Ne posvećuju toliko pažnje kosi kao kod nas. Oni se nekako više baziraju na kućnu negu kose. Uložiće dosta u kućne preparate, a kod vas će doći jednom u četiri meseca. Dame ovde vole da idu kod frizera i da se ovde farbaju, feniraju i ostalo

Za Jelenu, najlepši momenat u ovom poslu jeste kada završite frizuru, a ona izmami osmeh na lice klijentu. Zbog toga kaže, nikada ne bih menjala ovaj posao.

Upravo je Jelena imala presudnu ulogu da otvore salon u Inđiji. Četiri meseca posle, smatra da je to pun pogodak. Ono po čemu je salon specifičan jeste pažnja koju posvećuju društvenim mrežama.

“Meni je trebalo daleko manje da se odlučim za ovo nego Lazaru. On duže od 22 godine radi u Beogradu, Novom Sadu i inostranstvu, i nije imao toliko bliske poslovne veze u Inđiji. Zato je meni bilo lakše da donesem tu odluku. Sada posle 4 meseca, sigurni smo da je to prava odluka. Inđija je spremna za jedan kvalitetan frizerski salon, po uzoru na Beograd ili Novi Sad.Volim da pitam mušterije kako su čuli za nas, i većina kaže usmena preporula. To je u principu najbolje. Takođe, aktivni smo na društvenim mrežama, i ljudima se to dopada”, završava nam Jelena svoj deo priče.

Između epizode u Kanadi I početka epizode u Inđiji, Lazar je bio glavni akter epizode na prekookeanskom brodu. Počelo je tako što je bio veza između Akademija Šobota I broda. Čuvši iskustva učenika koji su se prepuni utisaka vratili sa broda, odlučio je da se I sam oproba. Do početka pandemije, odradio je četiri ugovor. Kako kaže, predivno iskustvo koje preporučuje svakom.

Razlika je između klasičnog salona i salona na brodu, jer vi ovde imate klijentelu o kojoj brinete i o kojoj znate sve. Vi ste odgovorni za zdravlje te kose. Na brodu to su ture od 7 do 14 dana, gde je mahom klijentela iz Amerike. Nemaju dovoljno vremena zbog poslova da idu kod sebe na frizuru, pa iskoriste brod. Ovde se traži i kvalitet i brzina. Prednost rada na brodu jeste što mlad čovek može da ode i da obiđe svet, i da vidi destinacije koje neće nikada videti i što može da zaradi veliki novac. Radno vreme je mana. Radi se od 6:30 do 9:30 sa pauzama. Kada se čovek navikne to nije neizvodljivo. Život se odvija kao u zatvorenom gradu”, objašnjava Laza.

Radom na produ spojio je lepo I korisno. Dobio je priliku da zaradi, ali da u isto vreme poseti neke destinacije koje nikada ne bi. Zato će životnim uspehom smatrati ako svoju porodicu jednog dana odvede na Kajmanska ostrva. Od puta tamo prošlo je nekoliko godina, ali I dalje je oduševljen srdačnošću ljudi koji tamo žive.

Kada uđete u salon na čijem izlogu piše “Lazar the frizer” videćete silne diplome. I to je dokaz da se radi o vrhunskim majstorima svog zanata. Međutim, da se glavni juanaci ove naše priče ne naljute, ali to nije glavni razlog što im je plane popunjen 10 dana unapred. Za njih nećete čuti nijednu ružnu reč, a kada prođete kroz vrata salona, uvek će vas dočekati širok osmeh I lepa reč. I to je ono što oduševljava mnoge.

Diplome I znanje se stiču godinama I upornošću, ali takvu srdačnost I pristojnost nema baš svako ko se bavi ovim poslom. I upravo je to razlog zašto uz njihov salon ide epitet najbolji.

(Visited 2,783 times, 1 visits today)