VELIKO PRIZNANJE Inđija među 4 najbolja grada u Srbiji u stvari koja je budućnost planete!

Koncept pametnih gradova danas podrazumeva korišćenje najnovijih tehnoloških rešenja kako bismo uticali na bolji kvalitet života stanovnika, smanjenje zagađenja, saobraćajnih gužvi i ukupnih troškova, i doprineli većoj efikasnosti različitih usluga. Zahvaljujući brzom razvoju tehnologije, prvenstveno principa Internet of Things (IoT), “opamećivanje” savremenih gradova više nije samo trend, već je značajno zbog toga što doprinosi uštedama i pojednostavljenju svakodnevnog funkcionisanja.

Ovako sagovornici eKapije objašnjavaju zašto su takozvane “pametne tehnologije” sve značajnije u životu stanovnika jednog grada.

Đorđe Đorđević, menadžer za inovacije Centra za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub, kaže da je primetan konstantan rast ulaganja u ove tehnologije i da ih tržište veoma dobro prati, počevši od samih proizvođača opreme, preko pružalaca infrastrukture (poput telekom operatera), pa sve do lokalnih timova entuzijasta koji svakodnevno rade na novim rešenjima za gradove budućnosti.

Gotovo svi veći svetski gradovi već godinama, a neki i decenijama, ulažu u različite sisteme bazirane na novim tehnologijama.– Ipak, čini se da gradovi u Evropi često prednjače, pošto su usled ograničenih prostornih resursa često primorani da integrišu najnovija tehnološka rešenja kako bi se uhvatili u koštac sa rastućom populacijom , kaže naš sagovornik i dodaje da su veliki gradovi u Aziji danas praktično veliko “igralište” za najnovije tehnologije, kako zbog brzog razvoja samih naselja, tako i tehnoloških rešenja.

Kao neki od najuspešnijih primera često se navode Barselona, London, Singapur, ali i sve više gradova u Kini.Što se tiče Srbije, Beograd je, razumljivo, najdalje dogurao sa primenom pametnih tehnologija.

Sada u određenim delovima grada postoje senzori za parkiranje koji mogu uštedeti vreme vozačima i pokazati u kojoj ulici postoji slobodno mesto, zatim senzori za semafore uz pomoć kojih se poboljšava protok saobraćaja, na nekoliko lokacija postoji i pametna rasveta…

Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, smatra da je ipak neophodan jasniji strateški pristup ovoj problematici, jer često zanimljivi projekti ostanu samo na pilot verziji, bez šire implementacije, ali i jasnije vizije kako se sve te inicijative zajedno uklapaju u širu sliku pametnog grada.

On navodi da su kroz ICT Hub “prošla” mnoga zanimljiva pametna rešenja, poput stepenica koje proizvode struju ili Solagro pametnog sistema za reciklažu.

Lokalne inovacije i lokalni startapi svakako bolje poznaju lokalne probleme koje pokušavaju da reše i to je nešto što velikim globalnim igračima nedostaje. Zbog toga oni igraju veliku ulogu na lokalnim tržištima “– objašnjava sagovornik eKapije.

Pametne klupe, brži saobraćaj…

Jedan od najpopularnijih startapa u oblasti razvoja pametnih gradova koji je potekao iz Srbije, Strawberry Energy, već godinama razvija mrežu pametnih klupa po najvećim gradovima Evrope.

Takođe, već nekoliko godina u Srbiji Car:Go rešava problem skupog taksi prevoza, kroz optimizaciju troškova, koristeći digitalne servise, ocenjivanje vozača i uvođenje ekoloških hibridnih vozila u svoju flotu.

Sistem naplate gradskog prevoza u Beogradu takođe prolazi kroz transformaciju, što je postalo jasno pre tri meseca, kada je omogućeno plaćanje pojedinačnih vožnji u vozilima GSP-a i putem MasterCard platnih kartica.

Đorđe Đorđević kaže da je definitivno jedan od najvećih problema svih većih gradova organizacija saobraćaja i smanjenje gužvi i zagađenja koje su nužna posledica rastuće populacije, pa se zato može primetiti primat pametnih rešenja u domenu saobraćaja i gradske infrastrukture.

Budući da ne postoji nijedna grana privrede koja u manjoj ili većoj meri ne zavisi od saobraćaja, da bi se izborile sa problemom saobraćajnih gužvi širom sveta gradske vlasti i preduzeća zadužena za puteve sve više koriste pametne tehnologije radi uvida i analize saobraćajne situacije u realnom vremenu. Jedna od mera koja se već pokazala veoma efikasnom u mnogim gradovima je instalacija senzora za kontrolu rada saobraćajnih signala.

Kompanija FLIR Systems, koja se bavi proizvodnjom i implementacijom termalnih kamera i drugih sistema, već godinama snabdeva preduzeća zadužena za regulisanje saobraćaja pametnim senzorima koji prikupljaju saobraćajne podatke u realnom vremenu na raskrsnicama i glavnim ulicama, koje su takozvana “uska grla” u saobraćaju.

redsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković ističe da primena aplikacija za “pametni grad” ipak nije stigla da postane nacionalni prioritet i da trenutno Beograd, Pančevo, Inđija i Novi Sad prednjače u pogledu aplikacija koje se primenjuju.

Kao primer iz sveta on navodi Republiku Koreju koja je među prvima počela sa razvojem aplikacija za “smart gradove” i njihova iskustva su i danas dragocena za ceo svet.Ipak, kao pozitivne primere Marković navodi razvoj servisa za eUpravu u Srbiji, koji su po broju (a ima ih oko 800) i svom tehnološkom nivou na desetom mestu u Evropi.

Takođe, podseća na Beokomovu aplikaciju u Beogradu koja omogućava građanima da preko interneta prijave neki komunalni problem i pošalju sliku, a onda se preko Beokom servisa alarmira nadležna služba.

–”Već neko vreme postoji u Srbiji plaćanje parkinga preko SMS-a, zatim punjenje mobilnih telefona na javnim mestima, video kamere za praćenje saobraćaja i bezbednosti na javnim mestima, u školama, na fakultetima, i to je veoma važno za građane” – kaže Marković.

On smatra da je potrebno širiti informacije o mogućnostima i efektima aplikacija za “pametne gradove” i to, kako među građanima, tako i među rukovodstvima u gradovima i opštinama.– Primene aplikacija za smart gradove treba uključiti u programe razvoja gradova i lokalnih zajednica. Pametni gradovi su sigurno naša budućnost i što pre budu razvijeni više ćemo uživati u njihovim efektima – zaključuje Nikola Marković.

Izvor: Sremske vesti

(Visited 463 times, 1 visits today)