DRAGAN MARTIĆ – u pauzi spašavanja ljudskih života pravi instrumente, a jedan je i sam osmislio

Nakon 15 lepih godina kao bubnjar lokalnog benda, naš sugrađanin Dragan Martić rešio je okači palice o klin. Ipak, ljubav prema muzici je bila toliko jaka da mu nije dozvolila da zauvek napusti magični svet zvukova. Umesto palica počeo je da koristi ruke, a rukama je uz  sviranje počeo i da stvara instrumente.

Danas je jedan od najboljih prozivođača kahona u Srbiji i neko ko željno iščekuje odluku Zavoda za intelektualnu svojinu o prihvatanju njegovog zahteva za patentiranje “zvečarice”, instrumenta čiji je on izumitelj. Ovo sve radi nakon što završi svoju smenu radeći kao vatrogasac.

Otac mi je bio vatrogasac pa sam od malih nogu  želeo da se bavim time. Nakon što sam odložio vojnu uniformu posle služenja roka, znao sam da će sledeća uniforma koju ću obući biti plave boje”, započinje nam priču Dragan, dodavši da se nekoliko puta dešavalo da usred pravljenja kahona stigne hitan poziv za neku intervenciju.

Šta je kahon? Veruje se da je nastao među robovima u Peruu početkom 19. veka. Najčešće ima dva zvuka, a svira se udaranjem prstima ili nekim dodatkom po prednjoj strani instrumenta.

Prvi kahon sam napravio 2001. godine. Sve je počelo kao eksperiment jer sam ja bio bubnjar oko 15 godina i imao sam svoj bend. Prestali smo da sviramo. Pošto bez muzike ne mogu, rešio sam da svoju ljubav prema njoj iskazujem tako što ću svirati perkusije koje ću sam praviti. Odlučio sam da to bude kahon jer je lako prenosiv i možeš da ga sviraš gde god poželiš. Ima li šta lepše nego da imate mogućnost da stvarate muziku na bilo kom mestu gde poželite?“, priseća se Dragan početka novog poglavlja u njegovom životu.

Pojava interneta umnogome je promenila funkcionisanje svakog pojedinca. Njegovom pojavom svaka informacija nam je postala dostupna.

„Prvi kahon sam napravio i kada nisam znao da on uopšte postoji. Napravio sam jedan sličan instrument za potrebe benda, i onda pojavom internet saznao sam da tako nešto zaista postoji. Tada sam počeo detaljnije da ga analiziram radi boljeg zvuka i evo 17 godina posle jedan sam od nekoliko ljudi koji ih pravi u Srbiji

Na klasičan kahon uneo je neke novine, pa sa ponosom može da kaže da je doprineo razvoju ovog instrumenta.

Najbolji deo Draganon života kao kahondžije trebao bi da bude kada Zavod za intelektualnu svojinu na njegov zahtev udari pečat na kojem piše “Odobreno”. Nadase da na taj momenat neće čekati pune dve godine.

To je trebao da bude doboš ali je ispala zvečarica. Do sada sam napravio pet komada. Treba da se patentira..  Čekamo Zavod da utvrdi da li tako nešto postoji negde u svetu“.

Pravjenje zvečarice

Kahon i zvečarica imaju dve zajedničke stvari. Oba instrumenta su perkusije, i oba instrumenta se prave od istog drve. Dragan najviše koristi finsku i rusku brezu.

Parče drveta ne sme da ima nikakvo oštećenje, te zbog toga lično ide po svaki komad instrumenta.

Tip kahona zavisi da li se pravi za profesionalca ili za kućnu upotrebu. Dok jedni vole muziku sa više basa, drugi ga uopšte ne vole. Muziku svako doživljava na svoj način.

Cenu diktira drvo i obrada.Svi moji kahoni su unikatni. Svi su različiti, i ne postoji duplikat nigde na svetu. Do sada sam uspeo da ispunim svačiju želju“,  objašnjava Dragan, i nastavlja priču: “Deluje kao prosta kutija, ali to uopšte nije. Ukoliko promašiš za malo otvor na kahonu, može da se desi da izgubiš kompletan zvuk. Dobije se kahon  koji proizvodi lošiji zvuk.. To mi se dešavalo u početku, sada sam stekao rutinu i nema greške. Te kahone sam sve poklonio“

Izrada svakog kahona traje minimum 7 dana, a Dragan ih je do sada napravio više od 120.

Proces počinje onog momenta kada se neko javi, preko odabira drveta i lepljenja, pa sve do urezivanja i najmanjih detalja i primopredaje.

“Najdraži su mi dva kahona od orahovog drveta. To jebilo staro porodično drvo u dvorištu,  i bilo je staro više od 40 godina. Kada se osušilo,  rekao sam sebi da moram makar jedan kahon od njega da napravim. Na kraju ispadoše dva“

Dragan je dizajnirao svaki kahon do sada, a takođe je i kreirao sopstveni logo. Kao i sve što radi, i to je uradio ručno. Njegov logo postao je prepoznatljiv u perkusivnoj zajednici u Srbiji. 

Taj logo možete videte i i na koncertima Beogradske filharmonije jer kahon iz Draganove radionice koristi i vrhunski perkusionista Aleksandar Sale Radulović.

(Visited 1,091 times, 1 visits today)