SAVETI LEKARA Sve što treba da znate o bolestima štitne žlezde i načinima za njeno izlečenje

Štitasta, štitna žlezda (tireoidna, latinski naziv je Glandula thyreoidea) je endrokrina žlezda koja stvara hormone čija je glavna uloga regulacija metabolizma. Naziv štitaste žlezde potiče od starogrčke reči tyreos što znači štit.

Žlezda ima oblik leptira, nalazi na prednjoj strani vrata, ispod kože i mišića, a ispred grkljana i dušnika. Osnovna funkcija tiroidne žlezde je sinteza i sekrecija tiroidnih hormona. Prisutne su dve vrste ćelija: folikularne i parafolikularne ćelije.

Folikularne ćelije su dominantne i one sekretuju hormone koji sardže jod: trijodtironin – T3 i tiroksin – T4. Shodno tome, ćelije ove žlezde imaju sposobnost da iz krvi preuzmu velike količine joda. Parafolikulatne ćelije proizvode hormon kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma u organizmu i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kosti, kažu iz laboratorije JUGOLAB.

JUGOLAB ZAVOD ZA LABORATORIJSKU DIJAGNOSTIKU, Novi Sad, Cara Dušana 67

Hormoni štitaste žlezde učestvuju u regulaciji osnovnih metaboličkih procesa delujući na skeletne mišiće, srce, jetru i bubrege. Žlezda reguliše metabolizam organizma tako što ga ubrzava ili usporava pa se zato kaže da neki ljudi imaju „brz“ odnosno „spor“ metabolizam.

Za organizam nije dobar ni uvećan ni smanjen rad štitaste žlezde.

Tiroidni poremećaji rezultiraju promenom nivoa hormona u cirkulaciji.

Sniženi nivoi tiroidnih hormona izazivaju hipotiroidizam, dok povišeni nivoi T3 i T4 izazivaju hipertiroidizam. Oba ova poremećaja mogu izazvati pojavu gušavosti (strume) –uvećanja štitne žlezde.

Najčešći uzrok hipertiroidizma je autoimuno oboljenje pod nazivom Grejvs-Bazedovljeva bolest, gde se stvaraju TSH receptorska antitela. Dugotrajnom stimulacijom TSH receptora, tirociti proliferišu i štitna žlezda se uvećava. Nivoi tiroidnih hormona u krvotoku rastu i povratnom spregom utiču na smanjenje TSH u cirkulaciji.

Hipertiroidizam može biti i posledica adenoma koji sekretuje povećane količine tiroidnih hormona. Ovaj poremećaj se obično leči hirurškim uklanjanjem dela štitne žlezde ili tumora koji je uzročnik bolesti.

Hipotiroidizam je u većini slučajeva posledica autoimunog inflamatornog procesa u organizmu – Hašimotovog tiroiditisa. Tokom upalnog procesa koji se odigrava u tkivu štitne žlezde, stvaraju se antitela prema tireoglobulinu (A-TG) i/ili tiroidnoj-peroksidazi (A-TPO). Inflamatorni proces usmeren ka štitnoj žlezdi rezultira u progresivnom uništavanju ćelija i pojavom fibroze, čime se u velikoj meri gubi funkcija štitne žlezde i smanjuje lučenje hormona.

Oboljenja štitne žlezde se mogu javiti i u obliku nodularnih uvećanja odnosno čvorova na štitnoj žlezdi koji su radiološki različiti od okolnog parenhima. Nodusi štitne žlezde su uobičajeni i za oko 60% odrasle populacije se pretpostavlja da ima tiroidni nodus. Većina tiroidnih nodusa je benigna, međutim, kod oko 7-15% slučajeva tiroidnih nodusa razviju se maligne lezije.

Više o štitnoj žlezdi i načinima na koji se ona leči, pročitajte na sajtu JUGOLAB laboratorije.

(Visited 63 times, 1 visits today)