MILICA RADIČANIN – mlada nada arhitekture koja iza sebe ima već desetine vrhunskih radova koji oduševljavaju svakog

Arhitektura je jedan od sedam vrsta umetnosti, a mnoga zdanja širom sveta su dokaz tome. Iako je na početku karijere, sudeći po dosadašnjim radovima pred jednom našom sugrađankom je velika karijera u svetu arhitekture. I verovali ili ne, za to će biti možda zaslužna jedna video igrica. O tome zašto je upisala arhitekturu, šta prvo radi kada započne projekat, koji su joj radovi najdraži i o mnogo čemu drugom razgovarali  smo sa Milicom Radičanin, talentovano arhitektom iz Inđije.

Milica je završila osnovnu i srednju školu u Inđiji. Iz Gimnazije je izašla sa Vukom diplomom i kao jedan od najboljih učenika.

-Mislim da Gimnazija inače, nebitno da li je u pitanju  prirodni ili drištveni smer, pruža široki spektar znanja iz svih oblasti. Neću pričati u tuđe ime, ali ja sam  posle osnovne škole bila prilično nezrela da bih znala šta me tačno interesuje i čime bi želela da se bavim u budućnosti. Iz tog razloga sam upisala Gimnaziju, vodeći se mišlju da će mi takva škola pomoći u daljem sazrevanju. I bila sam u pravu.

Verujem da svaka prepreka i poteškoće mogu da se prebrode isključivo ako nešto voliš. Arhitektura sama po sebi je vrlo specifična kao i sam način studiranja. Mnogo neprospavanih noći, suza, ali kao što rekoh kad nešto zavoliš i kad se u nečemu pronađeš nema te situacije iz koje ne možeš da se izdigneš. Kao Gimnazijalac koji je upisao arhitekturu, mnogo stvari me je sačekalo o kojima ništa nisam znala, dok su studenti iz stučnih škola imali neko predznanje. Međutim, ono što je meni pomoglo da se izborim sa svim, jeste radna navika koju sam stekla kroz svoje školovanje, kako zahvaljujući profesorima, tako i svojim roditeljima.

Ne mogu da pričam da li bi me neka stručna škola  usmerila na isti način, ali sam sigurna da sam kroz četiri godine opšteg znanja iz svih oblasti jasno kristaliisala svoja interesovanja i sazrela kao ličnost. Vrlo lep period života.

Arhitektura ima nekoliko grana, od enterijera preko projektovanja do urbanistički planova. Milicu je put odve u svet enterijera.

-Negde u trećoj godini Gimnazije sam već počela da razmišljam čime bih mogla da se bavim i jedino šta mi je bilo bitno u toj potrazi je da nije monotono, da je nešto lepo, zanimljivo, atraktivno, da svaki dan bude drugačiji, gde nema samo suve teorije, nešto što bi mogla da radim i od kuće…raspitivajući se, naišla sam na arhitekturu i odlučila da probam!

Zvučaće čudno, ali i čuvena igrica SIMS je možda uticala da se najvišem bavim enterijerom. Na fakultetu je bilo mnogo sfera koje smo obrađivali i kojima sam mogla posle završetka studija da se bavim, međutim onog momenta kada sam ušla u svet enterijera sam  shvatila da sam ja ustvari u SIMS-u  igrici, uvek zidala  i sređivala kuće sestri i meni, bez da sam  živela život te porodice, volela sam samo da je uredim i tu se igranje završava. Često se našalim da  me je Sims otkrio.

Milica je do sada radila više desetina projekata, i svima je zajednička jedna stvar. Svaki klijent je bio zadovoljan njenim radom.

-Moji projekti predstavljaju interese i ukuse klijenata, tako da deo  mog  rada jeste  otkrivanje ko su oni i zatim im pokazati kako njihov stil može da se uzdigne  na neki novi nivo. Pored toga, svaki projekat  je propraćen  idejnim rešenjem (vizuelizacija) za koju smatram da je vrlo realna (biće još bolja)  po pitanju detalja. Prednost od drugih kolega koji se bave projektovanjem  i dizajnom  enterijera je što radim u stolarskoj firmi gde gledam  kako se svaki komad  nameštaja koji sam  nacrtala pravi. Iz tog  razloga se trudim da na renderu svaki detalj što realnije prikažem, da ne bude iznenađenja prilikom  izvođenja. To iskustvo je neprocenjivo.

Njen prvi projekat ujedno joj je i najdraži. Rado ga se seća jer je dobila potpunu slobodu da ga uradi.

-Najviše sam ponosna na ostvarenu komunikaciju i poverenje od strane klijenata. Stvarno imam samo lepa i draga iskustva. To govori moj prvi  kompletan  stan  koji sam  radila za jednu poslovnu ženu. Zašto je bio najdraži, zato što je bio prvi veliki projekat  koji mi je poveren, a drugo kompletan dizajn  mi je bio prepušten, bez  ijedne  ideje. Kroz razgovor sam se trudila da što više saznam o njoj, a ona mi je sve prepustila. Nije mi bilo nimalo lako, ali kada sam  završila projekat i prezentovala joj,  rekla je kad  krećemo u realizaciju.

Svet se ubrzano razvija, a sa njim i  arhitektura. Arhitektama je pri opremanju stana na raspolaganju mnoštvo materijala i boja.

-Lično omiljeni su mi zemljani tonovi. Volim tople nijanse. Međutim svaki prostor ima svog vlasnika čija ličnost diktira paletu boja. Imala sam klijente koji me razoružaju nekom  bojom, da i sama počnem  da je biram. Što se tiče teksture drvo definitivno u svakom obliku i u svakoj kombinaciji.

Da bi se uspelo u svetu arhitekture, potrebno je posedovati niz veština. Jednu Milica ističe kao možda i ključnu, od koje ostale mnogo  zavise.

-Smatram da su to pre svega velika pažnja na detaljima, osećaj za prostor, sposobnost razmišljanja van okvira, dobra tehnička edukovanost (uz „oko“ za dizajn jako bitno) i neizostavno znanje 3D programa… i nešto što iz ličnog iskustva mogu da zapazim je dobra komunikacija sa klijentima. Nekad je to pola posla.

Već vekovima arhitekte zauzimaju visoko mesto u društvu.  Mnogima su oni i uzori. Međutim, Milica se najviše ugleda na ljude iz svog bliskog okruženja.

-Uzor su mi pre svega roditelji, koji su sve ove godine moja velika podrška. A gradjevinsku crtu sam povukla od dede. Od malena sam gledala kako zida kuće, i vodio bi me često na gradilišta.On je stvarao ljudima dom, a unuka ga uredjuje. 

Što se tiče profesionalne scene iskreno imam  ih više. Od početka pratim ruske i engleske i italijanske dizajnere, i jako volim da gledam njihov rad. Mislim da je kulturna raznolikost bitan izvor inspiracije. Posebno su mi interesantni ruski arhitekti, tačnije njihova umetnost 3D vizuelizacije prostora koje dizajniraju, motivišu me da budem bolja.

Pojava interneta omogućila je širokim narodnim masa da se upoznaju sa arhitektonskim čudima širom sveta. Jedni su oduševljeni Tadž Mahalom, drugi Sidnejskom operom, treći Zabranjenim gradom…

-Svaka građevina donosi neku novu kombinaciju materijala, tehnologije.i ostavlja utisak na čovečanstvo, da li pozitivan ili negativan. I jedan i drugi je neizbežan, što i jeste draž umetnosti.

Imala sam  priliku uživo da vidim građevine arhitekte Antonia Gaudia. jako zavodljiva i kompleksna  zdanja. Prirodni materijali, staklo, lomljena keramika, bez oštrih ivica. Na mene je njegova  arhitektura ostavila snažan  utisak. Vodeći se tim utiskom, reći ću da su njegove građevine savršene.


Iako je njena karijera tek počela, poređenjem starih i novih radova primetan je ogroman napredak.

-Vrlo često upoređujem ono što radim. Primetila sam da postajem smelija. Sve sam opušteni, trudim se da izađem iz okvira svakodnevnice, da istražim neke nove mogućnosti i motive.


Prva stvar koju Milica radi na početku projekte jeste proučavanje klijenata i njegovih životnih navika.

-Stvaram u mislima  priču, da kažem scenario njegovog budućeg života u određenom  prostoru, koji će kasnije biti deo njegove stvarnog živvota. Jako me zabavlja to. I zapravo moramo shvatiti koliko je to važno, jer taj prostor je zapravo ono što će uticati na raspoloženje klijenta, bilo pozitivno ili negativno.

To može biti privatni prostor, poslovni prostor, kancelarija. Jedino što je važno je da klijent pokaže sve ono zanimljivo što ima u sebi, svoje iskrene želje, a sve to ne može bez dobre komunikacije .


Svaki klijent jedinstven je na svoj način. Neki dođu sa zahtevima, dok drugi prepuste Milici maštu.

-Uvek volim  da saslušam sve ideje, želje..Važno mi je da kroz razgovor otkrijem ko su oni zaista, i da njihov stil  „doteram“. Bitno je učiniti klijenta zadovoljnim, a dizajn jedinstvenim. Nekada i oni mene nauče nečem novom, otvore mi nova saznanja svojim iskustvom, i beskrajno im hvala na tome.

________________________________

autor: Strahinja Jovanović

(Visited 2,874 times, 1 visits today)