“MUZIKA KAO MESTO SLOBODE” Upoznajte Marka Kovačevića, klavijaturistu inđijskog benda Harlekin

Početna tačka svakog uspeha jeste želja za njim. Ali to je samo mali njegov deo. Da bi se želja pretvorila u uspeh potrebna je posvećenost. Bez nje, put ka uspehu biće kao onaj Sizifov. Upravo je ona ta zbog koje naš sugrađanin Marko Kovačević uspeva da podjednako dobro radi dve stvari.  Zaposlen je IT sektoru, a kada odloži kompjutersku tastaturu, pod rukama mu se nalaze klavijature. Član je inđijskog benda Harlekin.


foto: PRIS portal


Pre nego što je stao za klavijaturu, Marko je kao mali svirao harmoniku. Tačnije, bio je primoran na to.

“Klavijature pružaju veći spektar mogućnosti. Kao neko ko je oduvek voleo Underworld, Prodigy, Depeche Mode, ali i generalno pop muziku osamdesetih, logično je da volim i klavijature kao instrument. Harmonika je bila logistički izbor, jer smo je imali kod kuće. Mada je prelep instrument, kod nas često pogrešno povezan sa isključivo jednom vrstom muzike. Kad-tad će se pojaviti harmonika i kod Harlekina, u studiju ili na nekom akustičnom koncertu”

Dok jedni pesmom žele da zabave, drugi kroz muziku žele da pošalju neku poruku.   I svako muziku doživljava drugačije.

“Muzika je za mene prostor ultimativne slobode, jedno intimno mesto na kome smo svi ogoljeni do krajnjih granica. Momenat interakcije na probi iz kog nastane nešto lepo i nešto naše – to je izuzetno jaka zavisnost. Takođe i momenat predstavljanja publici, kad osetite da ste doprli do osobe koja vas vidi i čuje prvi put u životu”

Muzikom je ozbiljnije počeo da se bavi u lokalnom bendu. Nije mu bilo lako. Srećom, kao i za sve što radi, imao je podršku najbližih.

“Ne računajući muzičku školu, prvo ozbiljno bavljenje muzikom bilo je u bendu Misty. Jedno vreme kog se rado sećamo i dan-danas. Stalno smo vežbali, i stalno smo svirali. P rvi nastup, koji nije bio sa raznim školskim horovima, jeste sa bendom Misty, u Inđiji, 2007. godine. Naravno, bio sam ukočen, u želji da sve bude bez greške.  Moje osnovno zanimanje je IT, jedan logičan izbor obzirom da mi je cela šira porodica puna matematičara. Generalno, porodica me uvek u svemu podržava, posebno jer vide koliko nas ispunjava bavljenje muzikom. Roditelji naravno brinu što non-stop jurimo negde, i to potpuno razumem”


Na sve načine pokušava da se neograničava, a jedan od njih je istraživanje po Jutjubu.

“To radim po YouTube related sekciji ili zanimljivim kanalima poput KEXP-a. Ali generalno, volim atmosferičnu i melanholičnu muziku, sve ono što ja lično doživim kao nešto iskreno. God is an Astronaut, Daughter, Haelos, The Cure, The Smiths, Pink Floyd, Joy Division, Tool, Depeche Mode, EKV, Luna, Block Out, može da se nabraja jako dugo jer ima beskrajno puno dobre muzike. U svakom žanru”

Pored dobre muzike, za uspeh u muzici potrebna je i dobra interakcija sa publikom. Neke nastupe pamtiće ceo život. Ali ima i onih koje se trudi da zaboravi.

“Tokom samog koncerta ne previše, to najviše – i najbolje – radi Jovana. Često pre i posle svirke upadnemo u dugačke razgovore sa publikom, što i jeste poenta – upoznavanje i interakcija sa ljudima koji imaju slična interesovanja i slično razmišljaju.Pamtim skorašnje nastupe u Jagodini i Ćupriji, gde smo imali divnu razmenu energije sa publikom. Bilo je par nastupa gde je naša energija bila slaba, ali sam srećan što već jako dugo nismo imali koncert koji bismo da zaboravimo”

Za njega, ali I bend Harlekin, u odnosu sa publikom najbitnije je da se oseti iskra. Posle je sve lako.

“Onda nam je svejedno da li je ispred nas 10 ljudi ili 1000. Volimo i klubove i velike bine. Koncert godine u Novom Sadu, HillsUp festival na Zlatiboru, Dev9t u Beogradu, Protfest u Bijeljini, Palanački Dunav Fest u Bačkoj Palanci, Scena fest u Inđiji, Gitarijada Vojvodine u Kisaču, … Sve su to bile sjajne prilike da izađemo na veliku binu, predstavimo se novoj publici, i povežemo se sa eminentnim muzičarima sa ovih prostora.”



Ukoliko neki bend želi da dostigne muzičke zvezde, na taj put ne sme da kreće bez dobrog klavijaturiste.

“Klavijatura doprinosi celokupnoj atmosferi i toplini samog zvuka. U mnogim bendovima koje volim klavijature su jako važne, od Pink Floyd-a, EKV-a do Rammstein-a. Sa druge strane, to je instrument koji može da odvuče bend i ka modernom cross-over zvuku ili elektro-popu, a takođe i ka classic rock-u. Zato je instrument kao takav zanimljiv.”

Harlekin je alternativni rock bend iz Inđije koji postoji više od tri godine, a koncertno je aktivan od polovine 2016. 


“Mi uvek navodimo dark-pop kao osnovni žanr. Naša muzika je melodična, dosta baštini tradiciju popa osamdesetih, imamo ženski vokal, ali je pretežno molskog raspoloženja. Definitivno ima i post-rock uticaja, jer često radimo duge, repetitivne instrumentalne deonice koje polako uvlače slušaoca u priču”



U nekim svojim pesmama bave se aktuelnim društvenim problemima. Ti problem pogađaju običnog čoveka. A njemu je uvek najteže.


 “Ljudi su frustrirani, besni, a istovremeno jako apatični. I onda, očekivano, lako nalaze krivce u drugima. Nama je naravno jasno da nećemo jednom pesmom promeniti svet, ali prosto moramo da kažemo – mi ne mrzimo nikoga, ili – nama nedostaju naši prijatelji koji su se odselili odavde. To su vrlo jednostavne činjenice. Nemoguće je ne pratiti društvena dešavanja kod nas. Dobro je da su se ljudi malo probudili, bar da naglas kažu – nismo srećni. Loše je što svaki politikant juri svoju šansu – i tako u nedogled, fini ljudi neće da se uvlače u tu vrstu blata, a mene je strah da ću se sa decom viđati preko Vibera za 20-ak godina. “

Pored Harekina, u Inđiji ima još nekoliko odličnih bendova. Tu su Džajv, Alitor…

 “Najvažnije je da scena postoji. Imati 4-5 aktivnih autorskih bendova u mestu veličine Inđije je sasvim lep skor. Jednako važno je i postojanje mesta kakvo je Sprat, gde konačno imamo mladu i angažovanu ekipu ljudi koja želi da se bavi alternativnom kulturom.”


Sve dok je sveta, muzika će postojati… Samo će se menjati generacije.

“Novim generacijama želim da poručim sledeće: da moraju puno da rade i da vole to što rade. Da im razmišljanje ne bude ograničeno samo jednim konkretnim žanrom. I na kraju, da ne postoji ništa lepše čime mogu da se bave.”

(Visited 224 times, 1 visits today)