Klasan šampion crno-belog sveta!

Svi volimo pozitivne priče o osobama oštećenog sluha koje su postigle nešto izuzetno.

To nam daje nadu da će možda, jednog dana, i naše dete postići isto. Pozitivne ljudske priče i životni uspesi odraslih koji ne čuju dobro, motivišu nas i snaže da nastavimo dalje i da nastavimo da verujemo u svoju decu. Danas Vam donosimo jednu takvu priču, priču o Vladimiru Klasanu.

Vladimira Klasana svi opisuju kao izuzetno vrednog, uspešnog i skromnog momka, posebnog načina razmišljanja. Šta to tačno znači? Vladimir ima 34 godine, ima suprugu i sina koje voli najviše na svetu i ima posao na koji voli da ide. Osim toga, Vladimir ima titulu SVETSKOG šampiona u šahu i ima…oštećenje sluha, od svoje pete godine.

Njegov moto je da ne odustaje, NIKADA.

Uspeli smo da ukrademo malo Vladimirovog vremena i da na „ti“ popričamo sa njim o njegovim iskustvima, borbama, porazima i pobedama. Mi smo u razgovoru uživali, nadamo se da ćete i vi.

P.S. Vladimir se trenutno sprema za naredno svetsko takmičenje koje će se održati u Švedskoj u aprilu. Držimo mu palčeve da se sa tog takmičenja vrati kao najbolji na planeti sa titulom velemajstora

 – Kakav je osećaj biti šampion sveta?

VLADIMIR KLASAN: U oktobru 2012. godine održano je pojedinačno prvenstvo sveta u šahu za gluve i nagluve osobe. Domaćin šampionata bila je Alma Ata, najveći grad dalekog Kazahstana. Nakon uzbudljivih 11 kola uspeo sam prvi proći kroz cilj i tako osvojiti titulu svetskog prvaka! Ovaj uspeh je ispunjenje mog životnog sna i kruna moje šahovske karijere. Automatski mi je priznata titula internacionalnog majstora, koja je po snazi odmah iza najvišeg zvanja u sahu – titule velemajstora.

Pored svetske titule imam bronzu sa prethodnog šampionata u Švajcarskoj 2008. Godine. Prvak Srbije za invalide sam bio šest godina zaredom, pet puta sam predstavljao reprezentaciju sveta gluvih na šahovskim Olimpijadama, dugo vremena sam bio treći na svetskoj rang listi, igrao sam na mnogim međunarodnim takmičenjima….

–  I, šta sad – kada je životni san ostvaren i šahovska kruna osvojena? Ima li se gde dalje?

VLADIMIR KLASAN: Što se tiče planova, u julu ove godine (2017.) se održava evropsko prvenstvo u Švedskoj. Želeo bih osvojiti medalju, da bih mogao konkurisati za stipendiju koja bi mi pomogla u daljem šahovskom razvoju. Takođe ću učestvovati na nekoliko međunarodnih turnira ove godine. Velika želja mi je da osvojim zlato sa reprezentacijom Srbije na ekipnom šampionatu sveta iduće godine u Mančesteru, i da postanem najbolji rejtingovani igrač na planeti, što smatram da nije daleko. Neće biti lako, ali ne bih sve ovo postigao da nisam bio uporan!

 

klasan sampion sveta

 

 – Od koje godine se ozbiljno baviš šahom? Šta te je toliko privuklo ovom sportu?

VLADIMIR KLASAN: Moj početak u šahu je bio vrlo neobičan. Šahu su me naučili otac i pokojni deda. U početku nisam bio mnogo zainteresovan za tu divnu igru. Prekretnica u mom životu nastala je u decembru 1998. godine, kada sam slučajno sreo svog bivšeg fudbalskog trenera. Pošto sam prestao da treniram fudbal, trener me je uputio na omladinski turnir u šahu. Iako sam na turniru bio pretposlednji, šah me je potpuno opčinio. Počeo sam redovno dolaziti u lokalni šahovski klub u Indiji. Toliko sam bio omađijan šahom da sam za vreme školskih odmora obavezno navraćao u klub samo da vidim čarobne figure i crno-belu tablu. Redovno sam počeo vežbati kod kuće, uz knjige koje sam uzimao iz biblioteke ili pozajmljivao od lokalnih šahista. Nisam obraćao pažnju ni na šta oko sebe. Potpuno sam se predao crno-belom svetu, celim svojim bićem. I dan danas, posle skoro 20 godina, o šahu maštam nesmanjenom žestinom!

 – Da li mnogo osoba oštećenog sluha igra šah?

VLADIMIR KLASAN: Svetska šahovska federacija gluvih i nagluvih (ICCD) broji oko 350 šahista i šahistkinja, mada je ta brojka mnogo veća, jer mnogi nisu prijavljeni kao osobe oštećenog sluha. Samo par njih se profesionalno bavi šahom. Sebe ubrajam među poluprofesionalce. U današnje vreme bavljenje šahom donosi neizvesnu egzistenciju, jer nije popularan kao na primer fudbal ili košarka. Mnogim mladim šahistima sam davao savete kako da ostvare određeni uspeh u šahu.

 – Koje tvoje osobine su ti najviše značile pri postizanju ovih svetski priznatih razultata?

VLADIMIR KLASAN: Sa moje tačke gledišta i iz sopstvenog iskustva, potrebno je posedovati strogu objektivnost, volju za napredovanjem, želju za uspehom i iznad svega – UPORNOST! Ova pravila mogu se odnositi ne samo na sportove, nego i na druge sfere života.

 – Da li si imao mentore na svom putu šahiste koje bi pomenuo?

VLADIMIR KLASAN: Mnogima je bilo teško poverovati da u dosadašnjoj karijeri nisam imao trenera ili nekog pored sebe. Treneri su vrlo skupi i samo mali broj igrača može da ih priušti. Lakše mi je bilo vežbati sam sa knjigama ili kompjuterom, usput poštujući gore navedena pravila:)

 – Koliko zemalja si posetio zahvaljujuci šahu? U kojoj meri ti je oštećenje sluha otežavalo snalaženje i sporazumevanje?

VLADIMIR KLASAN: Zahvaljujući šahu obišao sam oko 15 zemalja, od dalekog Sibira do Portugalije i najsevernijeg dela Norveske. Oštećenje sluha mi dosta otežava komunikaciju u inostranstvu, jer engleski jezik ne razumem baš najbolje.

 – Da li govoriš još neki jezik osim srpskog?

VLADIMIR KLASAN: Jako želim da naučim engleski, ali problem mi predstavljaju finansijska situacija i nedostatak slobodnog vremena.

 – Da li je bavljenje šahom unosno? (vise retoricko pitanje:) Putovao si svuda po svetu i predstavljao Srbiju i osobe oštećenog sluha naše zemlje – u kojoj meri si imao pomoć države?

VLADIMIR KLASAN: Boje Srbije branio sam na mnogim takmičenjima, i to vrlo uspešno. Pomoć države je bila od neprocenjivog značaja. U periodu od 2011. do 2014. godine primao sam nacionalnu stipendiju od Ministarstva omladine i sporta. Iz meni do dan danas nepoznatih razloga, uprkos postignutim uspesima i konstantnim doprinosima u ovom sportu za našu zemlju, ova stipendija mi je ukinuta. Ukinuta je još u vreme kada sam aktivno držao titulu svetskog šampiona, što je samo po sebi teško za poverovati. Žalio sam se Ministarstvu, ali bez uspeha i opet, bez da sam ikada dobio ikakvo obrazloženje o odluci za ukidanje stipendije. Od tada sam, nažalost, mnogo manje aktivan na takmičenjima.

Ovogodišnji nastup na Evropskom prvenstvu u Švedskoj je do skoro bio neizvestan, jer nisam imao nikakvu finansijsku podršku. Ipak, nešto se malo pomerilo u pozitivnom smeru, videćemo za dalje – jedna po jedna bitka tj. partija. Uvek je od velikog značaja imati dobrog partnera pri ostvarivanju značajnih ciljeva kao što su ovi koje sam ranije pomenuo.

 

klasan sampion sveta

 – Šah ti je i pasija i hobi. Ti imaš i posao. Na kojim poslovima radiš i da li si zadovoljan poslom i svojim statusom u firmi?

VLADIMIR KLASAN: Zaposlen sam kompaniji „Plamen” iz Inđije. Bavimo se proizvodnjom i prodajom elektro materijala za niski, srednji i visoki napon. Stacioniran sam u odeljenju obrade, mada radim i druge poslove u zavisnosti od toga šta je potrebno u određenom trenutku. Pošto živim u Beogradu, a radim u Inđiji, ustajem ujutro u pet sati, a s posla se vracam oko šest popodne – iako mi značajan deo dana prođe u prevozu od posla do kuće i obrnuto, to vreme se trudim da iskoristim za moju drugu veliku strast, a to je čitanje. Veoma sam zadovoljan statusom koji imam u firmi, a još više divnim poslodavcima koji su mi više puta izlazili u susret po pitanju slobodnih dana kako bih ih iskoristio za turnire – što posebno cenim.

 – Porodica predstavlja centralni deo tvog života. Ti i Dejana, koja takođe nosi slušne aparate, imate sina Andreja od 20 meseci. Da li vam komunikacija sa Andrejem u bilo kom trenutku predstavlja izazov? Da li si se ikad dvoumio u vezi sa zasnivanjem porodice?

VLADIMIR KLASAN: Dana 12. aprila 2015. godine moja supruga i ja smo postali ponosni roditelji sinčića Andreja. Veoma nam je laknulo kada se potvrdilo da dobro čuje. Andrej je veoma veseo i divno je dete, i s obzirom na to da Dejana i ja ne čujemo najbolje, to nam nimalo ne otežava komunikaciju sa njim. Svake večeri spavamo sa slušnim aparatima, jer se Andrej često budi noću. Ni u jednom trenutku nismo dovodili u pitanje proširenje porodice, jer ako mnogi roditelji oštećenog sluha mogu imati decu, zašto ne bismo i mi mogli imati.

 – Od koje godine nosiš slušne aparate? Koji je razlog?

VLADIMIR KLASAN: Kad sam imao 6 meseci, sluh mi je oštećen usled prevelike količine injekcija koje sam morao primiti. Tek kasnije su shvatili da ne čujem, jer se uopšte nisam odazivao na dozivanje. Sa pet godina sam počeo nositi slušne aparate. Neko vreme sam ih nosio na oba uva, pa sam u jednom momentu svojevoljno prestao nositi aparat na desnom uvu. Smetala mi je jaka buka, a i na desno uvo bolje čujem nego na levo.

 – Izuzetno dobro govoriš, razumeš i imaš vrlo bogat fond reči – što je za većinu osoba oštećenog sluha veliki izazov. Kako si to postigao? Koji su bili najvažniji faktori?

VLADIMIR KLASAN: Mnogi su primetili da dobro govorim i da posedujem bogat fond reči za nekog ko ima oštećenje sluha. Sve je to došlo nekako samo od sebe. Još kao dete sam redovno odlazio na vežbe kod Danice Karadže Mirić. Dva do tri puta nedeljno me je majka dovodila iz Inđije u Beograd kod popularne teta Dane. Tu sam učio da govorim i da čitam. To je trajalo dve godine. Pre podne sam išao na vežbe, a popodne u osnovnu školu u Inđiji. Nekad me je i otac dovodio, ali uglavnom je to bila majka. Zahvaljujući njihovoj strasti prema čitanju, i sam sam počeo gajiti ljubav prema knjigama. Sve više sam počeo čitati. U tinejdžerskim danima sam često odlazio u biblioteku, uzimajući i po nekoliko knjiga odjednom. Uz gledanje filmova, fond reči se postepeno povećavao. Isto tako sam slušao i razgovarao sa starijim ljudima, upijajući određene reči i fraze. Čak sam i napisao nekoliko tekstova o šahu koje je objavila Politika.

 – Šta su bili najveći izazovi u tvom odrastanju i školovanju, a da smatraš da je bilo drugačije u odnosu na drugu decu? Imaš li brata ili sestru?

VLADIMIR KLASAN: Sebe nisam smatrao potpuno drugačijim u odnosu na drugu decu, samo delimično. Uvek sam se trudio sedeti u prvom redu školske učionice. Za vreme diktiranja sam često tražio od učiteljice da mi ponovi nešto što nisam dobro čuo. Nekad nisam razumeo šta nam je učiteljica zadala za domaće zadatke, pa je majka uvek zvala komšinicu čiji je sin išao samnom u razred da pita za domaći. Koliko god bilo teško, ipak sam se morao prilagoditi svemu tome.

Imam mladjeg brata koji se zove Darko. On sad ima 26 godina (mlađi je skoro osam godina od mene). Zaposlen je u lokalnoj TV stanici u Inđiji. Pored toga se bavi američkim fudbalom. Standardan je član seniorske reprezentacije Srbije.

 – Kako si se nosio sa oštećenjem sluha – sam sa svojim dilemama, kao i sa zadirkivanjima sa strane?

VLADIMIR KLASAN: Naravno da se dešavalo da me deca zadirkuju zbog slušnog aparata. Znao sam da se potučem zbog toga. Nikome nisam ostajao duzan 🙂 Bio sam dosta temperamentan kao dete. Na neki način, zadirkivanje ti poljulja samopouzdanje, koje je kod velike većine gluve dece veoma krhko i nestabilno.

 – Šta bi voleo da vidiš od strane države i društva kao podršku?

VLADIMIR KLASAN: Stanje u državi je veoma loše, blago rečeno haotično. Svakodnevno slušam nepravde i razne bezobrazluke u medijima. Ne pomaže se dovoljno osobama sa invaliditetom. Dosta su zapostavljeni. Naravno da bih voleo da vidim veću angažovanost države i raznih institucija, ali s obzirom na naš nadaleko čuveni mentalitet, ne verujem da će se išta promeniti nabolje. Mnogi gledaju na invalide kao na građane drugog reda.

 – Tvoj savet za sve roditelje malih Sajberuvaca? A za Sajberuvca?

VLADIMIR KLASAN: Dao bih koristan savet roditeljima malih Sajberuvaca – pomozite vašoj deci! Na neki nesvestan način deca očekuju od vas da im pomognete da prevaziđu probleme sa sluhom i govorom. Nemojte ih zapostaviti, nego ih uključite u normalne društvene tokove. NIKAD NE ODUSTAJTE, JER DECA IMAJU SAMO VAS!

 – Principi kojima se vodiš, životni moto?

VLADIMIR KLASAN: Mnogi ljudi imaju različite životne principe. U mom slučaju, imam životni moto koji mi služi kao vodič, a to je:”UPORNOST SE ISPLATI!”. Koliko god želeli nešto, morate ići do kraja. Odustajanje na pola puta bi samo pokazalo da niste spremni preskočiti usputne prepreke. U vašem slučaju, pomozite vašoj deci da savladaju probleme i da se uključe u svet čujućih.

 – Ima li u tvom životu još vremena za nešto i ako ima šta je to?

VLADIMIR KLASAN: Glavne preokupacije u mom životu su porodica, posao i šah. U slobodno vreme volim čitati knjige, pratiti sport, surfovati internetom, pogledati dobar film…ukratko, sve što voli većina ljudi.

 – Kako ti se dopala knjiga „Superuvce”?

VLADIMIR KLASAN: Knjiga „Superuvce“ je zaista sjajno štivo. Nekako bih mogao sebe poistovetiti sa glavnom junakinjom Cecom. Dosta je sličnih primera koji su se dešavali u toku mog odrastanja.

klasan sampion sveta

Preuzeto sa: sajberuvce.com

(Visited 104 times, 1 visits today)