IGOR ĐURIĆ – skromni fudbaler veoma bogate karijere koju je krunisao nastupom za Srbiju pod Radomirom Antićem

Plavokosi dečak koji je svakodnevno na Gradskom stadionu u Inđiji gledao oca Branka kako vredno trenira, uspeo je da ostvari sve svoje dečačke snove. Fudbal je počeo da trenira sa svega osam godina jer je želeo da vidi kakav je osećaj kada ti publika oduševljeno aplaudira. Osećaj da te publika voli i da te klinci vide kao svog idola, Igora je održao tokom dvodecenijske karijere.

Rad pojačao bedem pred golom - Igor Đurić postao Građevinar | MozzartSport


Tridesetpetogodišnji Inđinčanin, a srpski internacionalac, postigao je velike uspehe u karijeri koja je trajala više od 20 godina. Prve „fudbalske korake“ Igor Đurić je napravio u Fudbalskom klubu „Inđija“, da bi ubrzo postao član beogradskog „Partizana“ sa kojim je osvajao međunarodne turnire širom naše, i zemalja u okruženju.

Njegova karijera je godinama išla samo uzlaznom putanjom, pa je tako ostvario svoj, ali i san mnogih klinaca koji su ikada zaigrali fudbal. Tokom 2008. i 2009. godine nosio je dres reprezentacije Srbije i to u vreme kada je selektor bio Radomir Antić. Tada je državna seniorska selekcija ostvarila poslednji veliki uspeh, plasmanom na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine.

Bivši kapiten Voše Igor Đurić - prešao u Bačku


Fudbal sam počeo da treniram kod čuvenog inđijskog trenera Stojana Kneževića Sipija i tada sam imao oko sedam, osam godina. Bio sam fasciniran publikom i za razliku od današnjih klinaca i njihovih roditelja, nikada nisam razmišljao o novcu. Bilo mi je bitno samo da od jutra do mraka igram fudbal– počinje priču o svojim počecima Igor Đurić.


Za prvi tim FK „Inđija“ zaigrao sam sa svega 16 godina. Prvo kao špic, a zatim sam igrao i na svvim ostalim pozicijama dok nisam ostao na mestu štopera , na kojem sam igrao do okončanja profesionalne karijere. Tokom karijere nastupao sam za „Partizan“, „Srem“ iz Sremske Mitrovice sa Banetom Ivanovićem, novosadsku „Vojvodinu“ i beogradski „Rad“. Najduže sam se „zadržao“ u „Voši“ gde sam nosio i kapitensku traku. Mislim da me fudbalska javnost najbolje zna kao fudbalera sa Karađorđa jer sam, ako mogu tako da kažem, u svojoj karijeri najviše traga ostavio u novosadskom klubu– kaže Đurić i dodaje:

Vojvodina dočekuju letonski Spartaks u 2. kolu kvalifikacija za LE: Bolji  smo, idemo da pobedimo | Fudbal | Novosti.rs


Tri godine sam nastupao za holandski „Herenven“ da bih potom otišao u Ujedinjene Arapske Emirate. Tokom inostrane karijere nastupao sam i za tursku „Karšijaku“. Iz inostranstva nosim samo lepa iskustva, jer se radi o tri različite vrste fudbala. U Xolandiji se veoma profesionalno pristupa svemu i velika je konkurencija među igračima, u Turskoj je malo drugačije jer se igrači ne prodaju kao u Evropi, dok je u Emiratima sve bilo podređeno zabavi ondašnjih šeika-priseća se Đurić inostranih angažmana i dodaje:

Igor Djuric onderweg naar Nederland - sc Heerenveen


-Ipak , kruna moje karijere je nastup za A selekciju reprezentacije Srbije za koju sam odigrao četiri utakmice. Nositi dres i braniti boje svoje zemlje osećaj je koji ne može da nadomesti nikakav novac na ovom svetu. Sedeo sam i na klupi i na tribinama. Iskreno, i vodu bih nosio da je Radomir Antić to tražio od mene, tako vam najbolje mogu opisati kakva je čast bila biti reprezentativac i u to u vreme kada nas je vodio jedan od najvećih fudbalskih trenera, legendi. Prošao sam kadetsku, omladinsku i zatim stigao i u A selekciju.


Fudbal je i teška psihološka igra potvrđuje Đurić, ali ko ne zna da se nosi sa problemima koji se javljaju tokom profesionalne karijere taj i ne treba da se bavi ovom, niti bilo kojom drugom vrstom sporta. Kako i sam kaže, bilo je teških situacija, povreda, sedenja na klupi, različitih nepravdi , ali sve se to prevaziđe ako si profesionalac i ako znaš zbog čega si se upustio u mašineriju koja se zove profesionalno bavljenje fudbalom. Verovatno zato mnogi i ne uspeju da postignu veliki uspeh, nisu dovoljno psihički stabilni.

Bačka jača odbranu: Stigao bivši kapiten Voše | Mondo Portal


-Za fudbalera su najteže povrede i kada su bez angažmana. Bitno je prevazići te probleme vredno trenirajući i davajući sve od sebe. Ja sam završio karijeru pre dve godine i ostao sam na neki način i dalje u fudbalu. Radio sam sa dečacima u jednoj privatnoj školi fudbala u Novom Sadu i pokušao sam na najbolji, to jest, na neki moj način da im prenesem znanje i moje viđenje fudbala. Da im objasnim da je fudbal igra i da treba da uživaju u njoj a da sve ostalo što kasnije dođe, samo je nagrada za njihov rad i trud.

Deci bi poručio da uživaju u fudbalu i da se trude, da ne misle odmah na to kako će postati velike zvezde. Ja sam kao dečak želeo samo da dajem golove i osvajam trofeje, o parama nisam ni razmišljao a ni roditelji. Dugo sam igrao bez ikakvih naknada, oni su čak plaćali da bih naučio nešto više i tako sam iz dana u dan napredovao u karijeri. Mnogo godina sam trenirao dok nije došla zarada- kaže Igor Đurić i priseća se kako je detinjstvo i momačke dane provodio u karantinima i na pripremama.

IGOR ĐURIĆ POTPISAO ZA KARŠIJAKU – ФК Војводина

Sada kada ga neko pita da li se kaje zbog toga on kaže:
Nisam ništa propustio, i da se vratim 20 godina unazad, opet bih se bavio fudbalom , jer mi je fudbal u krvi!


Igor Đurić je odrastao u Inđiji a profesionalna karijera „vodila“ ga je svuda po svetu. Od njega nikada nećete čuti priče o njegovoj karijeri, dok ga za to sami ne pitate. Đurić je jedini inđijski fudbaler koji je dostigao vrhunac u fudbalskoj karijeri , a to je da je nastupao za seniorsku selekciju reprezetacije Srbije što ga svrstava među najuspešnije ili pak, može se reći, da je najuspešniji fudbaler koji se rodio i živeo u Inđiji.

izvor: Vojvođanski magazin

(Visited 801 times, 1 visits today)