Hoće li najmoćniji čovek na svetu posetiti Banstol?

Na Banstolu, na raskrsnici puteva Beograd-Novi Sad i drumova ka Irigu i Čortanovcima, niče lepa crkva u ruskom stilu, koju je narod iz milošte prozvao „Putinka“ po ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

On uskoro stiže u posetu Srbiji, a meštani naselja na Banstolu, većinom izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, očekuju da će Vladimir Vladimirovič doći da obiđe crkvu posvećenu žrtvama Oluje.

Poziv ruskom predsedniku uputilo je Udruženje građana naselja Banstol, kaže nam njegov predsednik Branko Simonović.

Završeni su grubi radovi i podignute kupole baš na dan kada je Vučić objavio da će Putin doći u Srbiju. Došli smo na ideju da ih pozovemo da obiđu našu crkvu. Uputili smo pismo Vučiću da on kao domaćin pozove Putina da obiđe crkvu. Mislim da nema veće simbolike nego da poseti crkvu posvećenu žrtvama Oluje, a to je prva crkva podignuta u Srbiju u ruskom stilu. Još nemamo nikakvog odgovora – kaže Simonović.

Ni u Eparhiji Sremskoj nemaju saznanja da će predsednici Vučić i Putin obići Crkvu Blage Marije na Banstolu, potvrdio nam je sekretar eparhije, protođakon Slobodan Vujasinović.

Mi bismo voleli da dođu, ali to je više propraćeno kroz medije, ne znamo da li će do toga doći. Možda to u vladi planiraju, ne znam, nama ništa nije dostavljeno, niti išta znamo – kaže Vujasinović.

On navodi da crkva još nije gotova.

Tek je gotovo oko 30 posto. Ima još dosta radova, treba da se malteriše, da se postave prozori, vrata, srede podovi, fasada. Crkva se gradi donacijama, ne znamo kada će biti završena. Bilo je u planu da se sada pokrije, ali ima još dosta radova koji se i ne vide, a koštaju, Videćemo od priliva donacija. Eparhija Sremska je donator, a deo novca daje narod – dodaje Vujasinović.

Na Banstolu, nekadašnjem vikend naselju na tromeđi opština Sremski Karlovci, Inđija i Irig, živi oko tri i po hiljade izbeglica i prognanih sa teritorije Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na dvadesetogodišnjicu Oluje odlučili su da podignu dečije igralište, a pored njega malu crkvu brvnaru u ruskom stilu u spomen na stradale i da tu ispišu imena svih poginulih u toj zločinačkoj akciji hrvatske vojske.

Simonović priča da se vladika sremski Vasilije složio sa tim i rekao da će crkvu da podigne Eparhija Sremska. Te godine predsednik Odbora za obeležavanje godišnjice Oluje bio je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On je bio i donator sa oko dve i po hiljade evra.

Simonović nastavlja da je vladika Vasilije predložio da crkva bude posvećena Blagoj Mariji, to je svetac, koji se slavi 4. avgusta, na dan kada je počela akcija Oluja. Arhitekta iz Novog Sada ilija Kočić dao je projekat crkve brvnare.

Priča se dalje razvijala, a ruski stil je odabran jer u Sremskim Karlovcima je bila naseljena jedna ruska zajednica na čelu sa generalom Vrangelom, koji je izbegao iz Rusije posle Oktobarske revolucije. Dve priče su se spojile. Vladika je sazvao crkveni odbor i predložio da se kupi veći plac, malo dalje od raskrsnice i podigne veća, prava zidana crkva. To je naišlo na veliki odjek.

Poslužili smo se Putinovim imenom. Odabrali smo projekat ruske crkve Svetog Nikolaja u Sofiji, koja je podignuta 1012. godine. Vladika je doneo projekat te crkve. Posle Nikolića, stizale su brojne donacije iz zemlje i sveta. Porodica Dragičević iz Australije je darovala dve hiljade evra za zvona, pa još desetak hiljada evra. Sveštenik Siniša Hrvačević i sam izbeglica iz Amerike bio je paroh u Klivlendu i skupio 10-15 hiljada dolara. Vladika mu je ponudio da bude prvi paroh u našoj crkvi i on je sa porodicom došao u Karlovce – priča Simonović.

izvor: Dnevnik

(Visited 898 times, 1 visits today)