GORAN ZEC – radom i trudom ostvario svoje snove i upisao se u istoriju ekipnih sportova u Nemačkoj

Počeo je kao levi bek u fudbalu, a danas je jedan od najboljih defanzivaca u američkom fudbalu u jednoj od najjačih liga u Evropi. Gde god je igrao, imao je uspeha, a najveći je svakako šampion Nemačke i proglašenje u najbolji tim lige. O tome šta je za njega sport, po čemu pamti Indianse, gde sebe vidi u budućnost i o mnogo čemu drugom razgovarali smo sa Goranom Zecom.

Ceo život si u sportu. Šta on za tebe predstavlja?

Sport je veoma bitna stavka u mom zivotu, nesto sto imam prioritet pre nekih stvari koje bi drugi stavili ispred sporta. Nalazi se u samom vrhu moje liste prioriteta. Pomocu sporta, treninga i same fizicke aktivnosti motivisem sebe kroz zivot, daje mi energiju da guram napred i budem istrajan u onome sto radim kao i da prebrodim neke problema kad ih imam. Jednostavno najbolje se osecam dok treniram. Rekao bih ta je to moja strast.

Kada si odlučio da sa fudbala pređeš na američki fudbal?

Tacno pre nekih 13 godina sam uporedno jedan period trenirao i fudbal i americki fudbal, bilo je naporno nisam uspevao uvek da odem na sve treninge jer su se neki poklapali, uvek bih propustio neki. Na kraju je amricki fudbal pobedio, nekako sam se u tom periodu bolje osecao i vise zabavljao na treningu americkog fubala nego na fudbalu, valjda je to preovladalo ne mogu bas najbolje ni da se setim.

Image may contain: 3 people

Šta te je privuklo da kreneš da se baviš tim sportom?

Posto su moji poceci bavljenja americkim fudbalom vezani za bez kontaktnu verziju americkog fudbala, mogu reci da me je najvise privuklo i da sam najvise voleo da skidam zastavice koje bi oznacavale kraj akcije(Postoje dve zastavice koje su okacene na kais pomocu cicka i onda se taj kais veze oko struka). Secam se da sam to poprilicno dobro radio pa sam tako i poceo da igram u odbrani.

Imaju li ta dva sporta neke sličnosti?

 Covek bi rekao da nemaju nikakvu slicnost, ali mogu reci da je cilj isti u fudbalu da postignes gol, a u americkom fudbalu tacdaun. Da bi to uradio moras da predjes odredjen deo terena, da loptu sa svoje polovine prenes na protivnicku. Sigurno da je pomoglo, ovo mozemo dodati kao i odgovor u prvom delu u napadu zelis da se oslobodis igraca i nadjes slobodan prostor da bi uhvatio loptu i postigao poene dok u odbrani zelis da protivniku preseces putanju i oduzmes loptu, mislim da su svi sportovi usko povezani i da uvek moze znanje iz jednog sporta da doprinese u drugom.

Image may contain: 5 people

Indiansi su veliki kolektiv, i družili ste se dosta i van terena. Tu si stekao mnoge prijatelje.  

Pre svega bih rekao da je sport jedna zdrava sredina u kojoj mozes da steknes mnogo prijatelja da cak neka budu i za ceo zivot. Indianse krasi porodicna atmosfera, tako da su druzenja pre-posle treninga uvek prisutna. Siguran sam da svi najvise vole kad se ostane u parkicu kod Gimnazije posle utakmice, to je nesto sto ne bi trebalo da se propusti. Vikendom kad nije bilo utakmica uvek je bilo neko okupljanje, mesto i vreme nisu bitni, bitno je da nas bude sto vise i da se zabavimo.  

Bio si jedan od najboljih igrača lige u Srbiji. Koje karaktereistike te izdvajaju od drugih igrača?

Dovela me je zelja koju sam imao za tim da budem najbolji u onome sto radim. Pored timskih treninga isao sam svakodnevno na teren i trenirao individualno ulagao jos vise energije u teretani i mislim da je to neka prevaga koja deli dobrog od odlicnog igraca. Samo rad koji ulozi.Rekao bih da je to upornost i strast sa kojom igram do poslednjeg zvizduka ne gledajuci na rezultat. Rezultat nekad nije merilo ko je pobednik iako je na kraju to samo bitno, ali ja znam da sam ja pobedio kad znam da sam dao sve od sebe na terenu. I taj neki liderski mentalitet kad treba da se iskoraci i preuzme odgovornost uvek budem spreman na to.

No photo description available.

2011 si zaigrao za juniorsku reprezentaciju. Kako si se osećao kada je stigao poziv da braniš boje nacionalnog tima?

Taj osecaj necu nikad zaboraviti, to je stvarno bilo nesto veliko za mene jer je usledilo tek nakom moje prve sezone pod opremom. Kao da sam vec bio pobednik, nisam skidao osmeh sa lica danima. Doslo je u pravom trenutku moje karijere jer je kasnije to bio moj veliki pokretac da radim jos vise na sebi i bude bolji.

Tri godine posle, debituješ i za a reprezentaciju. Mnogi o tome sanjaju kad krenu da se bave profesionalnim portom.

Igranje za A reprezentaciju je za mene znacilo kao da sam ispunio sve snove koje sam ikada zele da dostignem tog trenutka u americkom fudbalu. Jednostavno je velika stvar, kad covek samo pomisli koliko samo ljudi nema tu privilegiju da igra za nacionalni tim u bilo kom sportu. Onda ti koji si dobio tu cast i privilegiju moras da preuzmes tu odgovornost na sebe i da das svoj maksimum. Volim svaki kamp i svaku aktivnost reprezentacije jer sam se tada osecao kao profesionalac i neko ko ce da pogine za onaj grb na dresu.

Dve godine si proveo u Novom Sadu. Kako je došlo sa radnje sa ekipom GAT?

 Do saradnje je doslo veoma lako, bilo je to obostrano zadovoljstvo. Imao sam zelju da promenim klub jer sam osetio da stagniram i da mi treba nova sredina kako bih uspeo to da promenim. Novi Sad je tada igrao jednu od evropskih liga sto je za mene bio veliki izazom i imao sam veliku zelju da se dokazem tom nivou. Takodje i utakmice u domacem prvenstvu protiv klubova u samom vrhu su uvek neizvesne i to je ono sto te cini boljim kad u nogama imas vise “jacih” utakmica.  Kako si se snašao u novom kolektivu?

Nije to toliko bilo novo za mene, jer sam vecinu momaka poznavao sto iz reprezentacije sto iz ranijih zajednickih igranja u juniorskoj ligi. Nije mi trebalo puno vremena da se naviknem, znao sam sta treneri traze od mene i sta se od mene ocekuje. Postavio sam sebi ciljeve pre same sezone te godine i mogu reci da sam vecinu ispunio.

 Ubrzo se vraćaš u Indianse i ostvarujete istorijski uspeh. Da li ste se nadali tome?

Moram da kazem da je ta sezona za mene bila posebna, a verujem da je i za vecinu mojih tadasnjih saigraca. Imali smo za cilj da unapredimo sto vise nasu igru, da se fizicki dobro pripremimo i da pruzimo sto vise sansi juniorima koji su nam se prikljucili te sezone.Moram da napomenem da pred sam pocetak sezone desilo se to da je tadasnji trener koji je dosao iz Spanije imao privatnih problema i morao je da nas napusti. Pa smo odlucili da sva odgovornost tog trenerskog dela padne na igrace i da podelimo to izmedju sebe. Posle toga niko se nije nadao da cemo moci ostvariti neki zapazen cilj, jer je jako tesko voditi igru dok si na terenu, zato i postoje treneri. Na kraju smo te sezone uspeli da uradimo mnogo dobrih stvari da se organizujemo kad je bilo tesko da ljudi preuzmu neke odgovornosti na sebe, da svako uradi nesto korisno za klub i za ceo tim. Odatle je dosao i plasman u polufinale sto je i istorijski uspeh kluba u seniorskoj konkurenciji. Ta sezona ce mi ostati u secanju uvek je smo uspeli da napravimo odlicnu energiju medju igracima i da iznesemo sezonu do kraja iako nije pocelo kako treba. #kamenje2018 nam je bio moto kog smo se drzali do kraja!

No photo description available.

Kakav je bio osećaj ostvariti istorijski uspeh posle decenije teškog rada svih u klubu?

Bilo je neverovatno iskustvo odigrati tako veliku utakmicu sa ljudima koje vois i koji su ti prijatelji za klub koji ti je u srcu. Imati priliku da se boris za finale lige je nesto sto ne moze da se dozivi svaki dan, nezaboravan momenat i sezona svakako za mene. 13. Bližio se odlazak iz Srbije, iz kojih sve klubova i zemalja si imao ponude?Pred sam pocetak te godine imao sam ponude od timova iz Nemacke, Turske, Spanije, Finske, Brazila ali sam odlucio da ostanem u Indiansima i odigram jos jednu sezonu sa njima, jer sam znao da cu moci da odem negde dalje na polu sezoni.

Dobre igre u Srbiji preopručile su te brojnim ekipama. Izbor je pao na Nemačku i tim  Schwäbisch Hall Unicorns.

Godinama unazad sam pratio tu i klub za koji trenutno igram. Uvek sam govorio sebi igraces jednog dana za taj tim. Pred sam kraj sezone u Indiansima odlucio sam da kontaktiram glavnog trenera Jednoroga u tom trenutku najboljeg tima u evropi. Poslao sam svoje filmove, rekao koje su mi ambicije i da u avgustu te godine dolazim u Nemacku bez obzira da li ce mi oni pruziti sansu da igram za njih. Posle par dana dobio sam i odgovor u kome je pisalo da bi oni voleli da igram za njih i da su treneri odbrane vec videli da cu se verovatno uklopiti u njihov sistem. I tako je sve pocelo.

 Može li da se uporedi fudbal ovde i tamo?

Sama pomisao da se americki fudbal u nemackoj igra duplo vise godina nego kod nas vec moze da odredi neko poredjenje. Ono sto bih ja voleo da naglasim jeste to da Srbija uopste ne manjka za talentom ili kvalitetnim igracima u odnosu na Nemacku. Glavno neko poredjenje izmedju fudbala u Nemackoj i Srbiji jeste to da oni imaju mnogo bolje i iskusnije trenere koji imaju iza sebe karijere na koledzima sirom amerike, da dovode vrhunske amerikance sa prestiznih americkih koledza i sve to doprinosio nivou i kvalitetu americkog fudbala.

Po čemu se boravak u sadašnjem timu razlikuje od boravka u Indiansima?

Naglasio bih da su oba tima amaterska i da igraci sem amerikanaca nisu placeni za ono sto rade, sve je ustvari iz ciste ljubavi prema sportu. Krucijalna razlika je u organizaciji, Nemci mnogo ulazu u to zele da sve bude kako treba. Tako da je na igracima da budu kao profesionalci, da treniraju i igraju utakmice. Dok je kod nas malo drugacije gde igraci ucestvuju u svemu od spremanja terena za utakmicu do ciscenja svlacionice, ali sve ima svoju car. Ja volim i jedno i drugo.

Sezonu pre tvog dolaska, ekipa je osvojila titulu. I mnogi kažu da je titulu teže odbraniti nego osvojiti.

U godini kad sam ja dosao i zaigrao branila se titula i bio je veliki pritisak na timu, svi su zeleli da pobede Jednoroge, na kraju to nije uspelo nikome za rukom, postali smo ponovo sampioni Nemacke i to sa drugom uzastopnom perfektnom sezonom sa skorom 34:0

Sama ta sezona je bila pravi izazov za mene, jednostavno sam bacio sebe u vatru. Hteo sam da se oprobam sa najboljima da igram za najbolje jer sam i sam hteo da budem takav, te prve sezone mozda nisam uspeo da ispunim neke svoje ciljeve, ali osvajanje sampionata mi je znacilo mnogo. Dozivljaj i nezaboravno iskustvo mi je bilo da istrcim iz tunela pred vise do 15.000 gledalaca, moram priznati da sam se u jednom trenutku i uplasio.

Najveci uspeh tima bih naveo to da smo prvi tim koji je vezao 50 pobeda bez poraza u svim ekipnim sportovima u Nemackoj.  

Opravdao si mnoga očekivanja, i bio si lider u obaranjima i izabran u ol star tim u svojoj drugoj sezoni.

Mislim da cak neki od trenera i nisu imali neka velika ocekivanja od mene pred samu sezonu ili je to bar tako delovalo meni. Uspeo sam sebi da stvorim motivaciju i da se zainatim da cu biti najbolji! Moram da kazem sta mi je dalo veliku motivaciju, a to je trenutak kada sam zeleo da promenim broj dresa i uzmem broj 1, tada mi je menedzer kluba rekao “ne dajemo mi broj 1 svakome” i nije se salio. Posle toga su usledili komentari nekih trenera sad moras da opravdas taj broj, ne nosi taj broj svako, to su uglavnom najbolji igraci zvezde tima, da li si ti taj? Ti trenuci su mi toliko bili u glavi da sam jedva cekao da dodje prva utakmica i da im pokazem koliko sam napredovao! Tako je i bilo koristio sam svaku priliku da se dokazem, da bas ja napravim “play” odatle je i doslo da sam bio lider po obaranjima. Na kraju sam stekao poverenje trenera i postao starter u playoffu i finalu.

OL star je ogroman uspeh, pogotovo jer u ligi ima mnogo Amerikanaca na mojoj poziciji, koji igraju ovaj sport maltene od svog rodjenja i koji imaju ogromno iskustvo iza sebe. Meni kome je to tek bila prva sezona koju sam odigrao od pocetka do kraja ol star nije bio ni na umu, ali desilo se. Bio sam presrecan i ponosan na sve sto sam do tada uradio, pogotovo jer od 5 izabranih igraca na mojoj poziciji za ol star 4 su bila bas amerikanci.Tad sam shvatio da koliko radis na sebi toliko ce ti se vratiti.

Image may contain: 1 person, standing

Koji su ti dalji planovi u karijeri?

Dalji neki planovi i ambicije su mi i ono na cemu sad radim jeste to da pokusam da se nametnem u nekoj od profesionalnih liga. Kanada je nekako najrealnija prica koju bi trebalo da ostvarim, ali ne zelim sebi da uskratim i tu mogucnost da jednog dana zaigram u NFLu.

Autor: Strahinja Jovanović

(Visited 875 times, 1 visits today)