Filipović: Da je sada 2008, ne bih počinjao gradnju hale

petar filipovic

Nova sportska hala trebala je da predstavlja krunu perioda u kojem je Inđija od strane Fajnenšl tajmsa bila proglašena jednom od 25 najboljih destinacija za strana ulaganja, ispred gradova poput Madrida, Amsterdama, Varšave i drugih.

Skoro deceniju posle, hala ne samo da da nije funkcionalna, nego se ne zna ni godina njenog završetka. Da bi se završila, potrebno je između milion i po i dva miliona evra.

Sa bivšim predsednikom opštine Petrom Filipovićem razgovarali smo o počecima njene izgradnje, o tome kako je uticala na funkcionisanje i o pričama koje je prate već godinama.

 Rok za završetak bio je kraj 2008. godine. Nekoliko meseci posle, bilo je planirano da hala bude jedan od domaćina najvećeg sportskog takmičenja ikad održanog u Srbiji, letnje Univerzijade 2009. godine.
Imali smo obećanje šefa Univerzijade Božidara Đelića, koji je u tom momentu bio ministar, da će 80% hale biti izgrađeno sredstvima republike, tako da smo to oberučke prihvatili znajući da u Inđiji imamo jednu halu koja je izgrađena 90ih godina sa malim kapacitetima i tada smo zamislili ovakav projekat. Nažalost, do danas nije završena i nije realizovan projekat onako kako je zamišljen.

Goran Ješić ovim povodom na Twitter-u

Goran Ješić ovim povodom na Twitter-u

Prvobitnim dogovorom opštinskog rukovodstva sa vrhom države bilo je planirano da se 80% sredstava obezbedi iz republičkih i pokrajinskih fondova. Ipak, reči tadašnjeg ministra Božidara Đelića ostale su “mrtvo slovo na papiru”


Finansijska sredstva su jedini razlog zašto ona nije završena. U godinama koje su sledile mi nikada nismo dobili taj novac, pre svega od republike. Budžet Opštine Inđijanije bio dovoljan sa svim obavezama koje imate i održavanjem grada. To nije bilo dovoljno da se ovaj objekat završi u tom roku. Ovakvi objekti se grade godinama, ali se slažem da je ovo sada već malo preterano vremena koliko je prošlo.
Nažalost, nismo dobili nikakve zvanične garancije. Posle smo dobili sredstva od pokrajine, ali dobar deo tereta pao je na opštinska pleća. Gledajući procentualno, od do sada uloženih 10 miliona evra, opština je učestvovala sa nekih 40% sredstava.
Da bi se hala stavila na raspologanje građanima i sportistima Inđije potrebno je da se završe druga i treća faza radova.
Dosta stvari unutra je urađeno. Ostalo je možda još oko 10% radova, a za to će biti potrebno između 150 i 250 miliona dinara. Kada se i to uradi, celokupna hala koštaće između 11 i 12 miliona evra. Mislim da je ovakva hala bila neophodna Inđiji, da ostane kao jedan značajan objekat, pre svega kada su sport i omladina u pitanju.

Hala je zamišljena kao multifunkcionalni objekat. U njoj će moći da se igraju rukomet, košarka, odbojka, tenis, “mali sportovi” (boks, karate…), s tim da je će u njoj biti moguće i organizovanje zabavnih i drugih skupova. Predviđene su i trim staze, teretana, medija centar, režijska sala, novinarska loža, hol sa kafeom, lokali…. Takav sadržaj u regionu ima tek nekoliko objekata, a u Srbiji jedino “Kombank arena”.
Zamišljena je da bude samoodrživa, da bude multifunkcionalna i da pre svega bude dom svih sportista naše opštine. Mnogi savezi će dobiti svoje prostorije. Fitnes centar je opremljen najnovijom opremom za koju je izdvojeno 25 miliona dinara, tako da je na taj način ona trebala da bude samoodrživa u određenom periodu. Nažalost, malo je sportskih objekata sa ovakvim sadržajem u regionu koji dugoročno mogu da budu samoodrživa. Ali nije ni u tome stvar, već u tome da će mladi iz vašeg grada imati jedan prostor u kome će moći da se bave sportomi da se razvijaju. Projekat je takav da hala nema puno troškova, energije pre svega i pošto je nova neće imati troškova amortizacije. U narednih 5 do 10 godina ona može da bude samoodrživa ukoliko neko bude imao ideja kakvih smo imali mi.

Za novac koji je utrošen u projekat nove sportske hale, građani su mogli da dobiju kompletnu novu vodovodnu mreža ili dva nova vrtića i 38 kilometara novih puteva. Krajnji račun izgradnje iznosiće oko 13 miliona evra, odnosno godišnji budžet opštine.
Hala je uticala na neke druge stvari jer nas je opteretila finansijski. Ali kao što sam već rekao, kada smo počinjali sa izgradnjom hale, imali smo potpisane protokole i obećanja od republike. Ako me pitate da li bih započeo izgradnju hale 2008. godine, u ovom momentu ne bi počinjali jedan ovakav objekat jer niko nije mogao da predviti ekonomsku krizu i neke stvari koje je radila republika kao što je smanjivanje budžeta naše opštine. Mi to nismo mogli da završimo, i sigurno bi neke druge stvari bile korisnije za građanje Inđije. Nažalost ne možete da vratite vreme, a ovu halu niko neće odneti iz Inđije već će ona ostati njenim građanima dugo godina posle nas.

Buru u javnosti podiglo je otvaranje dela hale pre lokalnih izbora 2016. godine. Novo opštinsko rukovodstvo (SNS) optužuje bivšeg predsednika hale da je zarad političkih poena iznajmio parket i tribine, koje su nakon izbora uklonjeni.
Svako ima svoje viđenje politike. Moje je da uvek govorim istinu argumentovano kakva god da je. Sa druge strane, neko ima takvo da se bavi obmanama i da priča neistine. Apsolutno nije tačno da su tribine i parket iznajmljeni samo za slikanje pred izbore. Sada da uđete u halu, videćete iste te tribine i isti taj parket. Možete da vidite i fitnes centar.

Mnogi novi objekti za Univerzijadu, poput hale u Zrenjaninu, su završeni novcem iz republičkih i pokrajinskih fondova. Novac za novu halu iz republičkih fondova prestao je da stiže 2011. godine. Naredne godine Demokratska stranka je izgubila je većinu u Narodnoj skupštini.
Ne vidim nikakvu političku konotaciju u svemu ovome. Mislim da je nedostatak finansijskih sredstava jedini razlog zašto nije završena. Već pre 2012. mi nismo dobijali sredstva od republike, a od tada iz njenih fondova nije uloženi nijedan dinar. Imali smo dobre odnose sa Fondom za kapitalna ulaganja. Imali smo tu nesreću da na tenderu dobijemo izvođača radova koji je kasnio sa radovima i koji je napravio određene propuste na gradilištu.

Halu već godinama prate priče o podzemnim vodama koje su potopile donje nivoe hale, i da su one stvarni razlog zašto ona i dalje nije u funkciji.
Ideja projektanata je bila da hala bude na ovom mestu bez obzira na priče o podzemnim vodama. Danas, sa modernim tehnologijama izgradnje i dobrom hidroizolacijom vi možete da izgradite halu na bilo kojem mestu. Predizborna je priča da je hala puna vode, da neće moći da funckioniše. Vode jeste bilo jer nije bila urađena dobra hidroizolacija, za šta je kriv izvođač radova. Te stvari su za vreme mog mandata sanirane i ja mislim da danas ne bi trebalo da bude vode u suterenu hale.

Autor: Strahinja Jovanović