DRAGAN NIKOLIĆ – talentovani režiser koji se probio u sam vrh srpske kinematografije

U jednom od intervjua rekao je da se njegova ljubav prema glumi rodila kada je posmatrao kako se rekonstruiše inđijski Sokolski dom, današnji Kulturi centar. Petnaest godina posle toga njegovo ime nalazi se u odjavnoj špici najpopularnijih serija i filmova. Sa Draganom Nikolićem razgovarali smo o tome na koji način je dospeo u ekipi Miloša Avramovića, šta je za njega najveći izazov pri snimaju, kako izgleda saradnja sa velikim glumačkim zvezdama i o mnogo čemu drugom u vezi sa njegovim radom.

Radio si veliki projekat “Zaspanka za vojnike”, koliko ti je on pomogao u karijeri?

Film “Zaspanka za vojnike” u režiji Predraga Gage Antonijevića, snimali smo krajem 2017. godine u okolini Bele Crkve. Snimali smo oko 4 meseca. To je jedan od većih projekata na kojima sam radio. Bio sam asistent reditelju Antonijeviću. Za mene je to bilo ogromno iskustvo. Pomoćnik reditelja je bio Zoran Andrić, jedno od najvećih imena u svetu domaće kinematografije. Od njega sam naučio zaista mnogo. Potpuno nesebično me je naučio svemu što on zna, i na taj način me je pripremio za sve naredne projekte na kojima sam radio što kao pomoćnik, što kao asistent reditelja. Nikada neću zaboraviti kada smo snimali scenu rušenja mosta, na kojem se u trenutku eksplozije nalazilo oko pedeset ljudi, uglavnom kaskadera. To je možda nešto najkomplikovanije što sam imao prilike da radim. Rad na ovom filmu mi je svakako jedno neprocenjivo iskustvo, koje me je pripremilo na sve naredne projekte koje sam radio sa mnogo većom lakoćom. 


Učestvovao si možda u najpopularnijoj seriji kod nas – “Južni vetar”. Kako je došlo do saradnje sa tom ekipom?


Nakon što sam završio rad na TV seriji “Žmurke” u režiji maestralnog Miše Radivojevića, moj prijatelj i kolega Marko Mudrić me je pozvao da se priključim timu koji priprema seriju “Južni vetar”. Otišao sam tamo, i upoznao se Milošem Avramovićem, Tatjanom Žeželj Gojković, braćom Dedakin, kao i sa ostatkom ekipe i vrlo brzo postao deo tima. To se desilo početkom 2019. godine. Seriju smo snimali od maja do avgusta pomenute godine.


U seriji glume velika imena. Od Bikovića preko Mikija Manojlovića do Berčeka. Kako je raditi sa njima?

Serija “Južni vetar” je zaista imala jedan neverovatan glumački cast. Sjajna glumačka ekipa. Miloša Bikovića nisam poznavao ranije. Upoznali smo se još u pripremama za snimanje. Miloš je veliki profesionalac, izuzetno je posvećen svom poslu, a privatno je mnogo dobar čovek. Takođe kao i Miodrag Radonjić, koji tumači lik Baće. Sa njima sam vrlo brzo ostvario dobru komunikaciju, koja je trajala kako tokom snimanja, tako i nakon snimanja serije. Danas sam sa obojicom dobar prijatelj, i drago mi je što sam imao prilike da radim sa njima, a danas i da se družim. Miki Manojlović se seriji priključio pred kraj snimanja. Apsolutno je bio posvećen svojoj ulozi, i vrlo je lako bilo saradjivati sa njim. Miki iza sebe ima više filmova nego što ja imam godina na planeti Zemlji, tako da sam dosta naučio i od njega. Acu Berčeka poznajem od ranije, ovo nam nije prvi zajednički projekat. Sarađivali smo na pomenutoj seriji “Žmurke” u režiji Miše Radivojevića, snimanoj krajem 2018. godine. Aca Berček je jedan od onih glumaca koji ne prestaje da me iznenađuje. Toliko je neposredan i maštovit, da nikada ne znaš da li će da izmisli nešto u toku snimanja scene, ili da izvede neki potez, koji bi nas sve ostavio bez daha. Izuzetan glumac, kao i čovek. U pauzama na snimanju, sa Acom najčešće razgovaram o nekim filosofskim temama. Zaista uživam da radim sa njim.Takođe, pomenuo bih i ostatak glumaca koji su doprineli da Južni vetar bude to što jeste, uz fantastičnu režiju Miloša Avramovića. To su Miloš Timotijević, Mladen Sovilj, Ljubomir Bandović, Vuk Kostić, Hristo Šopov, Paskvale Esposito, Aleksandar Sano, Ivan Mihailović, Aleksandar Gavranić, Slaviša Čurović, Raša Vujović, Vahidin Vaha Prelić, Jovo Maksić, Dejan Aćimović i mnogi drugi.


Koje scene iz serije “Južni vetar” su bile najizazovnije?

Svaka scena je zahtevna na svoj način. Ne postoji scena koja je laka za snimiti. Ako scena nije akciona, već dijaloška, to sa sobom mora da nosi određenu dozu koncentracije kako glumaca tako i ekipe. Akcione scene su poput koreografije, svaki član ekipe, tu podrazumevam i glumce, mora tačno da zna svoje korake, inače cela stvar pada u vodu. Recimo, scena zasede u tunelu, koju ste imali prilike da vidite u prethodnoj epizodi, meni lično je bila najzahtevnija za snimanje. Snimali smo je ceo dan. Imali smo veliki broj glumaca, kaskadera, vozila, oružja, specijalnih efekata. Da svako od nas nije znao šta tačno treba da uradi, ne bi ispala tako dobra, možda i jedan od najboljih akcionih scena u domaćoj kinematografiji do sada. Mi smo imali nekoliko dana aktivnih probi za tu scenu, upravo zato je svako znao šta radi, i kao rezultat dobili smo jednu scenu, koja izlazi iz okvira domaće kinematografije, i staje rame uz rame sa bilo kojim Holivudskim filmom, koji ima neuporedivo veći budžet. Sve je stvar volje i upornosti. 

Koji projekat je na tebe ostavio najveći utisak?

Svaki projekat, odnosno film ili serija na kojima sam radio, za mene predstavlja jedinstveno iskustvo. Sa svakog od njih ponesem nešto novo, što mi u budućnosti daje prostor da svom posao obavljam lakše i bolje. Južni vetar svakako jeste najveći i najzahtevniji projekat koji sam radio do sada. Verovatno sam najveći deo svog sadašnjeg iskustva i znanja stekao upravo tu. Imali smo sjajnu ekipu, kako iza, tako i isped kamere. Svi su imali isti cilj, a to je da snimimo seriju koja će da pomeri granice domaće kinematografije. Mislim da smo uspeli to da izvedemo. Svaki trud i napor se uvek mora isplatiti. To je pravilo koje ne treba preispitivati. Ja sam još sa fakulteta krenuo aktivno da radim u našoj filmskoj industriji.

Ime Dragana Nikolića je postalo cenjeno u srpskoj kinematografiji.


Prvi film na kojem sam radio je “Heroji radničke klase” mog prijatelja a kasnije i profesora Miloša Pušića. To je bilo 2015. godine, na leto. Nakon toga nikada nisam prestao da radim. Evo, sada imam 29. godina i iza sebe imam priličan broj uspešnih projekata na kojima sam radio. Radio sam zaista sa velikim brojem domaćih glumaca i filmskih profesionalaca. Mislim da je najbitnija stvar u našoj industriji – pouzdanost. Jer kada neko ima pouzdanja i poverenja u tebe i tvoj rad, onda mi je to najbolji pokazatelj gde sam i šta sam u tom koordinatnom sistemu. Nije lako održati kontinuitet u radi i poslu, ali ja se zaista trudim da to uradim. Nadam se da veliki projekti tek dolaze. 

.Da li si očekivao da ćeš za tako kratko vreme doći do toga?


Nisam, nekako se sve odigralo veoma brzo. Od klinca koji je upisao filmsku režiju do nekog ko radi sa najvećim imenima kod nas, je prošlo svega nekoliko godina. To mi je u početku stvaralo jak pritisak, ali sam uspeo veoma brzo da se izborim sa tim, i da izgradim sopstveni autoritet. Ako radiš ono što voliš i ako si potpuno posvećen tome, nema razloga da ne vidiš rezultate. Ne samo u mom poslu, već u svakoj mogućoj struci. 


Uporedo sa Južnim vetrom, na RTS-u se prikazuje i serija Tajkun, koju mnogi hvale posle nekoliko epizoda.


. Mislim da je produkcija “Firefly” okupila sjajnu ekipu za realizaciju serije “Tajkun”. Seriju smo snimali od oktobra 2019. do kraja januara ove godine. Dragan Bjelogrlić je čovek koji ima dosta iskustva na filmu. Kao glumac i kao producent/showrunner. Bjela je bio dobar za saradnju, izuzetno dobro je kreirao i izneo lik Vladana Simonovića. Na snimanju se ponašao profesionalno, i bio je veoma koristan ekipi, zbog svog iskustva, imao je super odnos sa rediteljem Mišom Terzićem. Nije imao lak zadatak, od sedamdeset snimajućih dana, on je bio sa nama skoro šezdeset. 


U toj seriji si takođe imao i gluamčku ulogu. Kako ti se čini kad si ispred kamere?


Tako je. Igrao sam popa u prvoj epizodi, u sceni koja otvara seriju u sadašnjosti. Nije mi bilo svejedno, obzirom da nisam glumac, već reditelj. No, reditelj mora da poznaje glumce izuzetno dobro, kako bi mogao sa njima da radi. To mi je dosta olakšalo tumačenje tog lika. Zahvalan sam Miši Terziću na ukazanom poverenju, kako iza tako i ispred kamere.


Pored svega toga, deo si i ekipe filma “Lihvar”?


Da, to mi je jedan od omiljenih projekata. Cela ekipa se poznaje međusobno, sa nekima se znam od malena, braćom Ćeranić, Strahinjom Madžarevićem. Pre svega mi je izuzetno drago da smo mi, indjijska deca, dobili priliku da u svom gradu snimimo film. To je poseban osećaj. Bez obzira što mi je Nemanja Ćeranić dobar prijatelj, zaista smatram da je on jedan od najperspektivnijih naših reditelja i da njegovo vreme tek dolazi. Takođe i Strahinja u svetu dramskog stvaralaštva i pisanja. Verujem da će “Lihvar” da promeni pravila igre u domaćoj kinematografiji, i da ćemo jednog dana svi biti ponosni da taj film. Nažalost, nakon prvog snimajućeg dana, virus korona je prekinuo snimanje, ali to nam je dalo još samo jači vetar u leđa, da kada sve prođe nastavimo. Baš sam o tome neki dan, telefonom, razgovarao sa Aljošom, producentom filma.Snimićemo film, bez obzira na sve.

Image may contain: 2 people, beard and outdoor
Snimanje Lihvara (foto: Ljubica Trkulja,Sandra Popović)


Možeš li nešto više da nam kažeš o tom projektu?


Priča filma prati Mundira, čoveka iz Indjije, koji  pokušava da promeni svoj život.Sve ide po planu, sve do momenta koji priču filma menja iz korena. Ne bih previše da otkrivam. Njega igra fenomenalni Dušan Petković, poznatiji kao Duca Harper. Film se snima u potpunosti na teritoriji opštine Inđija. Pored Duce, u filmu igraju i Strahinja Blažić, Ivan Džudi Đorđević, Jovo Maksić, Aleksandar Đurica, Aleksandar Milković, Petar Milićević, Stefan Bundalo, Milica Grujičić, Sunčica Milanović, Tatjana Venčelovski, Mladen Andrejević, Miloš Milaković Ćićo kao i dosta naturščika kao što je Branko Vidaković popularni Čombe.

Image may contain: one or more people
Snimanje Lihvara (foto: Ljubica Trkulja,Sandra Popović)

Šta će taj film značiti za Inđiju?


Verujem da će “Lihvar” svrstati Inđiju u filmsku mapu Srbije. Bez obzira što ima nas nekoliko koji sa ponosom ističemo da smo iz Inđije, film će sigurno dokazati da ne mora da se ide u Beograd da bi se snimio film. Ko zna, možda jednog dana osnujemo i neki filmski festival tu kod nas, u Inđiji. Film nije stvar koja treba da bude centralizovana, naprotiv. Verujem da ćemo mi sa “Lihvarom” to uspeti da dokažemo. Radujem se jako snimljenom i izmontiranom filmu “Lihvar” jer to je jedan od onih projekata koji radiš srcem. 

Image may contain: one or more people, tree, sky and outdoor
Snimanje Lihvara (foto: Ljubica Trkulja,Sandra Popović)


Kako napreduje tvoj prvi dugometražni film?


Za sada je napisan scenario. Treba da sednem sa Strahinjom Madžarevićem, pa da sa njim oblikujem priču i unapredim scenario. Za sada mogu da kažem da će se snimati na jednoj farmi svinja u Sremu, i da će okupiti poznata glumačka imena. Nadam se da ću krajem ove godine polako ući u pripreme, i na proleće 2021. i u realizaciju filma.

(Visited 2,074 times, 3 visits today)