Đorđe Vojnović, najčuveniji Inđinčanin

đorđe vojnović

Njegovo prezime je najpoznatije u Inđiji, za njegovu kući su čuli gotovo svi koji naseljavaju našu opštinu, a čini nam se da jako malo znamo o njemu.

Đorđe Vojnović je rođen 1888. godine. Njegovi roditelji, Đorđe i Ljubica, su u Inđiju došli početkom 19. veka iz Buđanovaca i tu kupili 300 jutara zemlje. Porodica Vojnović je bila imućna i ugledna. Đorđe mlađi je odrastao u velikom bogastvu i blagostanju. Takav način života omogućio mu je visoko obrazovanje, gimnaziju je učio u Osijeku i Sremskim Karlovcima, dok je prava izučavao u Beču. Oženio se mlad sa Anicom Kontić.

Đorđe je svoje obrazovanje sticao u Sremskim Karlovcima, Osijeku i Beču. Nakon završetka školovanja i očeve smrti vraća se u Inđiju i počinje da se bavi ekonomskim, društvenim i nacionalnim pitanjima. Veliki rat, koji se dogodio, umnogome je uticao na mladog Đorđa, koji je kao Srbin 1914. odmah po proglašenju mobilizacije zatvoren i sudski gonjen, tri godine je proveo u zatvoru u internaciji. Od strane austrijskih vlasti je bio lišavan i namerno imovinski upropašćavan. Nakon rata Đorđe odlučuje da obnovi posed, zapušten i opljačkan posle rada. Blizak je saradnik starog kućnog prijatelja, zadružnog radnika, prote Radoslava Markovića, poverenika za sprovođenje agrarne reforme. Ne postoje precizni podaci o visini ratne štete koja je priznata Đorđu. U najboljim godinama, obrazovan i opredeljen za rad na vlastitoj ekonomiji, zadužuje se i kreće u obnovu vlastitog poseda.

Ostaje zabeležena njegova izjava povodom Agrarne reforme, koja se nakon rata sprovodila na prostoru Srema, a koja mu je stvarala mnogo problema.

„Ja sam pred rat, posle svršenih pravnih nauka posvetio se ekonomiji. Rat me je upropastio , no ja sam se u jesen 1917 opet odao ekonomiji i počeo sam se truditi da je dignem. Obnovio sam zajmovima radila, pribavio 10 konja, 16 komada krava i junica s bikom, 50 komada svinja, jer mi je namera, težnja i potreba bila , da što jače rešim na mom imenu mlekarstvo i svinjarstvo, što mi je sled ratnih neprilika rastureno i što sam, posle svog stradanja s teškom mukom i zaduživanjima započeo nastojati da obnovim. Nije moja krivica što na mom imenu nemam danas ono što mi je želja. Ne može moje imanje da bude uzorno gospodarstvo, kad je domaćin upropašćen, ali sam pokazao opravkama, nabavkama sprava i stoke i ne strašeći se duga , da ja time težimm, da ja kao školovan čovek po svom umenju to mogu i postići.“

Đorđe je uspeo da pobedi Agrarnu reformu i nastavi da uređuje svoj posed. Ostvarivao je zavidne rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji, počeo je da stiče ugled i poverenje građana i vlasti. Prevodio je sa stranih jezika, naročito sa nemačkog. Uspeo je da objavi Sedam godina na Tibetu, Hajnriha Harera u izdanju Matice srpske 1956. godine. Vojnović je kao strastveni bibliofil posedovao veliku biblioteku koja je obuhvatala preko 6000, među kojima je bilo i 70 retkih knjiga. Svoju biblioteku je poklonio Gradskoj bliblioteci u Inđiji kao legat.

Nekoliko meseci pre smrti, krajem 1974. godine, darovao je svoju kuću na korišćenje opštini Inđija, zajedno sa zbirkom umetničkih slika i predmeta. Kuća je izgrađena 1873. u neoklasičnom stilu. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice kategorizovao je njegovu kuću spomenikom od značaja za opštinu Inđija. U njoj se organizuju brojne kulturne manifestacije: izložbe likovnih radova umenika, promocije knjiga i časopisa, muzičke aktivnosti, pozorišne predstave, seminari, prezentacije i brojni skupovi različitih udruženja.
Umro je 1975. godine u Inđiji i sahranjen je u porodičnoj grobnici na Inđijskom starom srpskom groblju.

Autor teksta: Nenad Drobac

(Visited 141 times, 1 visits today)