DA ZELENILO ZAMENI BETON Inđinčanka jedna od dobitnica međunarodne nagrade za urbanizam

Na pomen ideje održivog razvoja, mnogima su prva, a možda i jedina asocijacija, eko-kuće. Međutim, studenti arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka, u okviru Urbanističkog projektovanja izučavaju kako da prinicip održivog razvoja, kao rešenja za budućnost, primene na čitav grad, a svoje zamisli predstavljaju kroz ozbiljne radove.

Arhitekta Tanja Ivanišević

Za projekat koji se bavio održivim razvojem oblasti oko Mornarice i Brodogradilišta, koji je kasnije iskoristila i za diplomski rad, studentkinja, sada master studija, Tanja Ivanišević dobila je i nagradu na Međunarodnom salonu urbanizma u Sremskoj Mitrovici.

Ideja projekta je bila ta da se ta oblast rekonstruiše i revitalizuje, a vodila sam se principima održivog saobraćaja, ekološke održivosti, kao i socijalne i kulturne da bi se očuvalo nasleđe”, objašnjava autorka rada Tanja Ivanišević.

Znamo da su Mornarica i Brodogradilište takođe deo nasleđa Novog Sada, ali ga često ne doživljavamo tako, vezujući taj pojam samo za kulturna dobra. Želela sam da se najpre ti prostori sačuvaju i da im se da nova vrednost, da oživimo i ostvarimo neke nove sadržaje, kao što je kulturni centar, galerije i slično, i da taj deo Novog Sada bude ravnopravan s centrom”, otkriva ona.

Urbana poljoprivreda bi aktivirala zajednicu

Jedna od ideja koje Tanja Ivanišević i njene kolege s arhitekture izučavaju na fakultetu je i urbana poljoprivreda, koja je, kako ona kaže, vrlo atraktivna u evropskim gradovima. Tako nešto je poželela da vidi i u svom gradu, pa je taj princip primenila u svom radu na deo oko Mornarice.

Tako bi oni koji nemaju svoje parcele i žive u stanovima, a želeli bi da imaju prostor gde bi mogli da gaje povrće ili neke druge kulture, mogli da koriste krovne terase ili dvorišta u unutarblokovskom prostoru“, objašnjava naša sagovornica.

Na taj način bismo aktivirali i lokalnu zajednicu kroz različite razmene, gde bi, na primer, ugostiteljski objekti mogli da ustupaju građanima deo parcele, a kasnije da deo uzgojenog povrća koriste u svojim kuhinjama. Tu dolazimo do ideje socijalne održivosti, gde deo grada živi sam od sebe, gde je volja sugrađana ključna, pa mislim da u urbanističkim poduhvatima treba početi od samih ljudi.

Osim decentralizacije grada, koju bi tako postigla, Tanja je uvela još neke bitne izmene u taj deo Limana. Jedna od njih je kanal, koji bi omogućio da Dunav uđe i u gradsko tkivo, a istovremeno bi služio za sakupljanje kišnice, omogućivši održiv izvor energije. Uz kanal bi bilo postavljeno zelenilo, nastavljajući se na već postojeće rastinje, koje bi se time očuvalo, ali i proširilo dalje ka Limanu. To bi, prema rečima naše sagovornice, uslovilo i nove prostore za sugrađane, nove sadržaje i promociju biciklizma i pešačenja.

Pitanje saobraćaja rešila bi kroz kružnu liniju gradskog prevoza, a ulice u obnovljenom delu oko Mornarice i Brodogradilišta bile bi pretežno pešačke, s kolskim saobraćajem koji bi dosezao samo do određene tačke, naglašavajući potencijal „zelenih” načina kretanja. Iako bi se njene ideje verovatno mnogima svidele s obzirom na to da je u centar pažnje postavila interese običnog čoveka, Tanja Ivanišević primećuje da takvi i slični poduhvati neće biti održivi dok se ne promeni svest sugrađana.

Komercijalna svrha nije najbitnija, već da projekat može da doprinese samom gradu. Način razmišljanja je vrlo bitan jer je održivi razvoj naša budućnost. Na Zelenom vencu u Beogradu se pravi prvi zeleni centar. Zašto i Novi Sad ne bi krenuo od nekih urbanističikih područja u kojima bi ideja održivog razvoja mogla da se predstavi i približi ljudima?”, upitala je Tanja.

 

Izvor: dnevnik.rs

(Visited 631 times, 1 visits today)