Da li Inđija svaku utakmicu igra protiv 11 fudbalera i trojice sudija?

Inđija je posle devet dugih godina uspela da se vrati u najviši rang srpskog fudbala. Posle 8. kola klub sa stadiona kraj železničke stanice zauzima 12. mesto sa sedam bodova. Zabeležene su dve pobede, uz jedan remi i pet poraza.

Međutim, svako ko se razume u fudbal, reći će vam da su puleni Srđana Blagojevića svojom igrom zaslužili mnogo više. To potvrđuju i reči komentatora Arene sport tokom meča sa Crvenom Zvezdom, kao i izjava Vladana Milojevića nakon subotnjeg meča.

Fudbal je takva igra da ne pobeđuje uvek bolji. Deo krivice za poziciju na tabeli nose i sami fudbaleri Inđije, koji često na utakmicama dominiraju, ali ne budu dovoljno koncentrisani u završnici.

Drugi deo krivice ide na ime delioca pravde na fudbalskim terenima – sudije. Na gostovanju na stadionu Rajko Mitić, Inđiji je direktno oštećena za tri boda kada je u 88. minutu glavni sudija svirao nepostojeći penal za srpskog šampiona. Ta situacija jedna je od glavnih tema u Srbiji prethodnih dana. O njoj će se pričati i narednih godina jer upravo ta tri boda možda mogu da presude u borbi za tron srpskog fudbala.

S obzirom na suđenje u dosadašnjem delu sezone, to može da se protumači, ne kao pomoć Zvezdi, nego kao suđenje protiv Inđije. Zbog toga se mnogi navijači Zelenih pitaju: Da li Dimitrov i drugovi svaku utakmicu igra protiv 11 protivničkih fubalera i trojice sudija?

Svi se sećaju skandaloznog suđenja u Vranju, kada je Inđija u nefudbalskoj atmosferi uspela da se vrati u najelitniji rang srpskog fudbala. Fudbalerima Inđije tada nije prosto dozvoljeno da rade ono što najviše vole. Da igraju fudbal.

U pojedinim utakmicama u tekućoj sezoni, viđeno je dosta sličnih situacija. Doduše sa manje inteziteta. Verovali ili ne, po statistici, ekipa Srđana Blagojevića je najgrublja ekipa u ligi. Pojedini žuti kartoni dobijeni su zbog protesta tokom utakmice. Ali fudbaleri Inđije sa pravom to čine.

Često se dešava da Zeleni svojom pas igrom krenu da stežu obruč oko protivnog gola, ali onda odjednom sudija promeni kriterijum suđenja i krene sa seckanjem igre. Na taj način usporava tempo fudbala, što direktno odgovara ekipama koje dođu u Inđiju s namerom da svih 11 igrača budu na svojoj polovini.

Kada se to ponavlja iz napada u napad, logično je da fudbaleri budu frustrirani zbog toga, što rezultuje protestom kod sudije. Naredne sekunde, njihove ime odmah je zapisano na žuti karton.

Ekipe koje igraju napadački fudbal u Evropi, dobijaju najmanje kartona. U Srbiji je izgleda potpuno drugačije. Timk koji igra najlepši fudbal, važi za ekipu koja po statistici izgleda da ima mesare.

O sudijskom kriterijumu kada igra Inđija, najbolje govori reakcija navijača nakon susreta sa Napretkom i Radnikom. Zeleni su dominirali na obe utakmice i uspeli da osvoje tri boda. U normalnim okolnostima, svaki navijač bi otišao prezadovoljan kući jer je njegov tim pobedio i igrao lep fudbal. Međutim, odmah nakon aplauza domaćim igrači, navijači su kao nikada pre izviždali sudije.

Te dve situacije možda i najbolje daju odgovor na pitanje da li Inđija svaku utakmicu igra protiv 11 fudbalera i trojice sudija?

(Visited 203 times, 1 visits today)