BOJAN DUBAJIĆ – zaobilaznim putem do velike evropske scene i susreta sa Arsenalom

Njegov klub Gorodeja je u poslednjem kolu prošlogodišnjeg prvenstva igrao sa neprikosnovenim vladarom beloruskog fudbala BATE Borisovim. Upravo su njegova dva gola umalo okončala vladavinu tog kluba koja traje već punih 13 godina, ali je BATE ipak u 95. minutu došao do titule. Njegova dva gola preporučila su ga upravi šampiona, a od 1. januara ove godine Bojan Dubajić postao je član najboljeg beloruskog kluba, koji će u nokatu fazi Lige Evrope igrati sa slavnim Arsenalom.

Kada i gde si počeo da treniraš fudbal?

-1. septembra. Taj dan sam napunio sedam godina, krenuo u prvi razred i prvi trening. Trener je bio Sipi, po mom mišljenju jedan od najboljih trenera za decu koja se prvi put susreću sa fudbalom. Šteta što nije bilo više saradnje izmedju njega i FK Indjije, mislim da bi sad imali mnogo više uspešnih fudbalera.

Sećaš li se prvog nastupa za seniorski tim i prvog gola?

Naravno. To je bilo sa 16 godina, i imao sam sreću da debitujem baš na svom stadionu, u svom gradu. Prvi gol pamtiću do kraja života. To su trenuci koji ostaju u čoveku, ne moram da se trudim da ih se setim, jednostavno su tu uvek. Prvo poluvreme, gol do pruge, Kekić u 16m, protivnički igrači mu prilaze, asistira mi, iz prve šutiram… i posle je sve istorija.

Po čemu pamtiš igre u Inđiji?

Po lepoj atmosferi, puno kvalitetnih igrača od kojih sam upijao svaki savet. Ali i po preskakanju vozova da bi došli do pomoćnog terena koji stvarno nikad nije bio u dobrom stanju, ali je bio naš, pa mu nismo zamerali.

Nakon kratkog perioda u Somboru, nakon Inđije si promenio dva kluba u Švajcarskoj. Kakav je tamo fudbal?

Uvek sam slušao sebe, i verovao svojoj intuiciji. Tako je bilo i tada, 6 meseci pre mog odlaska iz FK Indjije u FK Lugano, sam odbio jednog ozbiljnog superligaša. Jednostavno sam rekao da ne želim da idem jer hoću za pola godine da igram u inostranstvu! Lepo to zvuči, ali ja u to vreme nisam ni “p” od ponude iz inostranstva.

Kakvi su uslovi u toj zemlij?

Pre svega odlični uslovi za trening, mnogo mladih talentovanih igrača, i ozbiljnih trenera. Tako da to sve daje jedan brz i taktički dobar fudbal.

Švajcarska vazi za zemlju iz snova. Kakav je tamo život?

Imao sam sreće da odem, po mom mišljenju, u najlepši mali grad na svetu, Lugano. Prelep grad,malo jezero, mnogo parkova, i pogled koji ne može da se dočara na slici. I plus da naučim italijanski jezik, a posle u Lozanu, studentski grad na Ženevskom jezeru, i još jedan jezik u mom CV-u francuski, pa to je za mene bilo savršeno.

Po čemu se razlikuje u odnosu na život u Srbiji?

Ljudi mogu tamo lepo da žive. Ali ja kao Srbin bih ipak to malo drugačije. Oni rade do besvesti i što je tačno imaju dobre plate, dok kod nas ljudi vole i cene više svoje slobodno vreme. Npr. nemoguće je u Svajcarskoj, ponedeljkom u 10h da vidite čoveka u centru grada kako sedi u bašti nekog kafića, dok se kod nas traži stol više.

Usledio je put na Tajland. Za mnoge nepoznata zemlja. Kako si ti nju doživeo?

Tajland je lep, dosta naših igrača je već bilo tamo pa sam hteo i ja da probam i ostavarilo mi se.

Prijatni, pozitivni ljudi, i puno navijača koji obožavaju fudbal. Kad god da izadjem na ulicu, usledilo je slikanje, autogrami, u marketu, restoranu, motoru, sasvim je ne bitno. Doda malo gas, obidje me i pravi selfi, hvala Bogu niko nije nastradao. Ako ništa drugo bar zbog takvog osećaja je vredelo otići na Tajland. A sa druge strane meni se generalno fudbal nije svideo, nisu edukovani fudbalski, taktički užas, izgubio-pobedio njima isto. I hteo sam da se vratim u Evropu.

Bojan na Tajlandu

Usledio je poziv iz Gorodeje. Prva liga Belorusije. Kako ti se na početku činila ta ponuda?

Posle Tajlanda je teško vratiti se u Evropu, to znaju igrači. Ali sam se spremio dobro i rekao sebi da moram da pokažem najbolji stranu sebe u Gorodeji.

Od prvog dana sam se osećao kao kod kuće. Ponovo jedan lep grad, Minsk, koji po veličini podseća na Beograd, a po mirnoći na Novi Sad. Slovenski narod, pravoslavna zemlja, karakter sličan nama, ruski jezik koji obožavam, brzo sam se uklopio.

Bio si jedan od najbolji igračah  ekipe, ako ne i najbolji.

Vidite od stranca se očekuje da je bolji od svih domaćih igrača. Tako kad krene loše sve ide po strancima, ali i kad ide dobro onda nas dižu u nebesa. Treba i jedno i drugo mirno primiti.

A ja sam igrao dobro, davao sam golove, uspeo sam čak da oborim neke rekorde u klubu. I to su za sada   sigurno dve najbolje sezone u mojoj karijeri. A utakmica, ja bih dve izdvojio kada sam dao dva het-trika uzastopno.

Usledio je poziv najboljeg kluba u zemlji. Već si odradio nekoliko treninga. Kako ti se čini nova sredina?

Stvarno je velika privilegija primiti poziv i igrati za ovakav klub kao što je BATE Borisov. I svakako da ispunjava neke moje snove iz detinjstva.

Da, evo nas upravo u Antaliji. Lepo je kada oko sebe imate toliko kvalitetnih igrača, uživam na treninzima. Ali moram da izdvojim Aleksandra Hleba, koji je tako lagan sa loptom da deluje nestvarno. Ali pre svega čovek na mestu, koji se ne štedi da da neki koristan savet.

Potpisivanje ugovora sa BATE-om

Po svemu sudeći BATE će osvojiti novu titulu, a zatim onda slede kvalifikacije za Ligu šampiona.

Još nismo završili ovu godinu, ali ja se iskreno nadam tome. Momci su prošli grupu u Ligi Evrope na drugom mestu iza Čelzija, i sada nas čeka dvomeč 16-ine finala sa Arsenalom.

Biće fantastično i na Borisov Areni ali i na Emirates-u, u Londonu. I naravno očekujem podršku mojih sugradjana

(Visited 1,186 times, 1 visits today)