BESPLATNI SAVETI ZA ZDRAVLJE Ovog puta pričamo o hipertenziji

Doktorica Slavica Višnjevac je za vas spremila novi savet vezano za vaše zdravlje, i to ovog puta na temu hipertenzije. Pod arterijskom hipertenzijom se smatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska (gornjeg) ≥ 140mmHg i dijastolnog (donjeg) ≥ 90mmHg.

Esencijalna hipertenzije odnosi se na hipertenziju čiji je uzrok nepoznat, odnosno ne može se povezati sa oboljenjem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju. Pod sekundarnom hipertenzijom podrazumeva se hipertenzija koja je udružena sa oboljenjem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju.

Simptomi arterijske hipertenzije često i dugo mogu biti odsutni. Kada su prisutni obično se radi o : glavobolji, nesvestici, zujanju u ušima, nestabilnom hodu, osećaju ubrzanog rada srca, bol u grudnom košu.

Hipertenzije je povezana sa brojnim neželjenim događajima. Verovatnoća da do njih dođe zavisi od visine krvnog pritiska i trajanja. Poznate su sledeće činjenice: hipertenzija je faktor rizika za rani nastanak kardiovaskularnih bolesti (značajnije od pušenja, dijabetetsa i masnoća), povećava rizik za nastanak srčane slabosti, uvećanje leve komore, ishemijskog moždanog udara, intrakranijalne hemoragije, hronične bubrežne bolesti.

Od ključnog značaja za postavljanje dijagnoze je pravilno merenje krvnog pritiska i tumačenje izmerenih rezultata. Radi se više merenja u različitim momentima , kada je osoba budna. Spoljni faktori koji mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska trebalo bi da se izbegavaju najmanje 60 minuta pre merenja (prvenstveno se misli na uzimanje hrane, kafe, cigareta i naporan fizički rad). Prilikom merenja osoba treba da sedi opušteno naslonjen i sa rukom oslonjenom na čvrstu podlogu. Krvni pritisak se meri na obe ruke.

Dijagnoza arterijske hipertenzije se postavlja na bar dva uzastopna merenja u razmaku od 7 dana. Kada je postavljena dijagnoza arterijske hipertenzije i uvedena terapija, neophodno je sprovesti dalje preglede radi utvrđivanja prisustva i stepena oštećenja ciljnih organa ( srce, krvni sudovi, mozak, bubrezi, oči). Utvrđivanje ukupnog rizika od mogućeg kardiovaskularnog neželjenog događaja, utvrđivanje postojanja izlečivih uzroka hipertenzije. Dopunski testovi podrazumevaju: KKS, masnoće, funkcije bubrega, šećer, urin, elektroliti, ultrazvučni pregled srca.

Lečenjem arterijske hipertenzije smanjujemo verovatnoću za moždani udar 35-40%, infarkt miokarda 20-25%, srčanu insuficijenciju više od 50%.

(Visited 165 times, 1 visits today)