Aleksandar Kovačević, student: Putevima konkvistadora od Kube do Argentine

Aleksandar Kovačević, student: Putevima konkvistadora od Kube do Argentine

Više od 436 miliona ljudi na svetu dan počinje sa “buenos dias” naspram 371 miliona onih kojima dan kreće sa “good morning”. Nakon kineskog, španski je najrasprostranjeniji maternji jezik na svetu. Govori se na tri kontinenta, a više od tri četvrtine govornika dolazi iz Centralne i Južne Amerike. Najveće zasluge za to pripadaju čuvenim španskim konkvistadorima koji su tokom 16. veka u svojim avanturama pokorili karipska ostrva, uključujuči i Kubu, te zatim krenuli u osvajanje istočne obale Južne Amerike preko Meksika i Perua pa sve do Čilea i Argentine.

Pet vekova posle, putevima Ernana Korteza i Franciska Pizara krenuo je i naš sugrađanin Aleksandar Kovačević. Poput njih, na putovanju u njemu nepoznate zemlje jedini saputnik mu je bio avanturistički duh.

Aleksandar Kovačević, student: Putevima konkvistadora od Kube do Argentine

Aleksandar Kovačević

“Od ranih dečačkih dana sam imao avanturistički duh i ljubav prema putovanjima i upoznavanju novih kultura, gledanju filmova i emisija sa tom tematikom, čitanju knjiga poput “Bantustan”, “Dripačka rapsodija”,”Na vratima istoka” koje su verovatno i predstavljale inicijalnu kapislu da se uputim na ovo putovanje”, kaže nam Aleksandar, 24-godišnji iz Inđije, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Upravo mu je status studenta omogućio da vidi šta je revolucija donela Kubancima, da prošeta najlepšim plažama u Meksiku, da u Peruu poseti drevni grad civilizacije Maja na 2,500 metara nadmorske visine i da u Argentini upozna autora njemu omiljene knjige, već pomenute “Dripačke rapsodije”.

“S’ obzirom na rastući trend među studentima da odlaze preko leta u USA na Work and travel program i sam sam stupio u kontakt sa nekim ljudima koji su imali iskustva sa programom i shvatio da bi taj program mogao da predstavlja finansijsko sredstvo kojim bih opravdao cilj – putovanje u Južnu Ameriku”, ispričao nam je Aleksandar, i dodaje: “U Americi sam radio dva posla, fizički i psihički jeste bilo teško i naporno, ali sam uvek podsvesno znao zašto to sve radim pa bi taj umor brzo nestao”.
Aleksandar nije koristio usluge turističkih agencija, već je iskoristio sve prednosti interneta te smeštaj i avionske karte rezervisao nekoliko meseci unapred.

 

Revolucija, tompusi, oldtajmeri, prelepe žene, kokteli…

Prva stanica na Aleksandrovom 12,500 kilometarskom putovanju bila je Kuba, tačnije njen glavni grad Havana. Naš sagovornik ne krije da je od Kube imao prevelika očekivanja, ali koja su se raspršila čim je zakoračio u zemlju Fidela Kastra. Nasuprot ekonomskoj bedi stoje najveći medicinski stručnjaci na svetu, kao i besplatno zdravstveno osiguranje i školstvo.

“Vremenom upoznavajući se sa Kubancima shvatio sam da se radi o jednom nesrećnom narodu koji teško sastavlja kraj sa krajem. Zanimljivo je da lekari i inženjeri imaju mesecna primanja oko 50$, što na primer vozač taksija zaradi za nekoliko vožnji”.

Primetno je da više vole Raula Kastra od nedavno preminulog Fidela. Razlog? Mogu da otvore Gugl i Fejsbuk, što im je mlađi od braće Kastro omogućio uvođenjem jednog od najsporijih interneta na svetu. Svakim ekonomskim korakom unapred, Kuba zapravo pravi dva koraka unazad u izvornom turističkom smislu.
“Sve je više loših i polovnih automobila sa zapada te se sve ređe viđaju oldtajmeri, svaka obnova fasade od kuća i zgrada ubija onu esenciju zbog koje se ide u Kubu. Tako da moj vam je savet da ako ste u mogućnosti da odete na Kubu, to što pre uradite”, objašnjava nam Aleksandar ne krijući oduševljenje o tome koliko Kubanci znaju o Srbiji. Bez problema je nalaze na mapi, a nema tog Kubanca koji prati sport a da nije čuo sa Novaka Đokovića i Ivana Miljkovića jer je odbojka nacionalni sport. Skoro svaka ulica u Havani će vas podsetiti na događaje sa sredine prošlog veka. Gde god se okrenete, naići ćete na murale vođa revolucije, Fidela Kastra i Če Gevare.

“Havana je prelep grad sa oko 2 miliona stanovnika i čuvenim Maleconom tj. šetalistem od 8 kilometara sa kojeg se pruža prelep pogled kako na grad tako i na samu obalu koju zapljuskuju ogromni talasi. Najpoznatije i jedno od najlepših letovališta na svetu je Varadero koje je udaljeno 120 km od Havane. Čekanje i dangubljenje su svakodnevnica na Kubi, tako da iako ste prvi u redu spremite se da budete najsporije moguće usluženi. Međutim sve to prestane da smeta kada konobar donese hladan Cuba Libre ili Mohito koktel, a u pozadini bend svira već poznate numere iz Buena Vista Social Club-a uz koje igraju prelepe žene”, završava nam Aleksandar prvi od četiri dela svoje avanture.

 

Aleksandar Kovačević, student: Putevima konkvistadora od Kube do Argentine

Aleksandar Kovačević

 

Preukusna hrana, marijači, najlepše plaže, ljudi, sombrero, Maje i Asteci…

Aleksandrova sreća u nesreći bila je to što mu je na drugom poslu u SAD šef bio Meksikanac, od kojeg je dobio dragocena upustva za putovanje kroz njegovu domovinu. Prva destinacija u zemlji Asteka i Maja bio je Kankun. Mnogi ovaj grad na obali poluostrva Jukatan porede sa Majamijem. Oba su eksluzivna letovališta, a sličnost im je i to što u gradu ne preovladava maternji jezik. Dok većina na jugu Floride priča španskim, isti broj ljudi u Kankunu priča engleskim jezikom. Na 150 kilometara od grada nalaze se ostaci jedne od najvećih civlizacija koje je svet video.

“Posle teškog odmaranja na peskovitim plazama Varadera i Kankuna usledile su prave pustolovine, istrazivanja i upoznavanja sa dalekim civilizacijama. Posetio sam jedno od sedam svetskih čuda novog sveta Čicen Icu (Chichen Itza), odnosno ostatke drevnog grada civilizacije Maja”.

Aleksandar Kovačević, student: Putevima konkvistadora od Kube do Argentine

Aleksandar Kovačević

Iz stare prestonice Aleksandar je otputovao u novu – Meksiko Siti. Grad od 27 miliona stanovnika i najbržom rastućom populacijom na svetu. Meksiko siti inače leži na ostacima Tenočtitlana, glavnog grada druge civilizacije na tlu Meksija – civlizacije Asteka. Poput sadašnje prestonice zemlje sombrera, i Tenočtitlan je u svoje vreme bio jedan od najvećih gradova na svetu. U privatnom smeštaju gde je naš sagovornik odseo, kao znak dobrodošlice puštena mu je muzika Gorana Bregovića i čašica tekile. Posle je pričajući sa svojim domaćinom shvatio da su Bregović i Kusturica izuzetno popularni i cenjeni u Meksiku.

“Sami Meksikanci kao narod su mi najviše prirasli srcu, radi se o izuzetno druželjubljivim i emotivnim ljudima koji gledaju da ti pomognu na svakom koraku, što mi je izuzetno značilo jer mi se dešavalo da se izgubim 3,4 puta u toku dana u samom Meksiko sitiju. Negde kao da imaju i malo Balkanskog inata, pa im je dosadilo da ih Amerikanci prikazuju kao večite negativce i dilere droge, pa otuda i dodatna želja da se svakom turisti pomogne i izađe u susret”, kaže nam Aleksandar usput dajući savet svima: “Meksiko predstavlja sve ono za čime turisti žude. Bogata istorija, savršena kuhinja, prepoznatljiva muzika i noćni zivot uz prelepe peskovite plaže, i povrh svega sami Meksikanci koji će učiniti sve da vam Meksiko ostane u najlepšem sećanju i da poželite da se što pre vratite”.

 

Andi, Tihi okean, Maču Pikču, peruanska kuhinja, listovi koke…

“Koliko visoka očekivanja sam imao za Kubu, toliko niska sam imao vezana za Peru. A desilo se obrnuto. Peru za mene predstavlja najprijatnije iznenađenje putovanja”, počinje nam Aleksandar priču o svom boravku u toj zemlji. Lima kao glavni grad Perua, broji oko 10 miliona stanovnika, što prestavlja skoro 1/3 populacije Perua. Osnovao ga Francisko Pizaro. Sa čuvenog dela grada Mirafloresa pruža se nestvaran pogled na Tihi okean.

“Mnogi turisti prave grešku i žureći u potrazi za Maču Pikčuom, ne daju priliku ovom prelepom gradu da se bolje upoznaju. Peruanska kuhinja postaje sve poznatija u svetu, tako da od 10 najboljih restorana na svetu, 2 se upravo nalaze u Limi. Bogatstvo njihove kuhinje predstavljaju same namirnice. Riba iz Tihog okeana, tropsko voće iz Amazona, a takođe je poznato da je upravo ovo područje centar porekla mnogih biljaka”.

U Meksiku je naš sagovornik drevnu prestonicu zamenio savremenom, dok se u Peruu iz Lime uputio ka najpoznatijem drevnom gradu na svetu – Maču Pikču. Drugo od sedam novih svetskih čuda koje je Aleksandar obišao na putovanju nalazi se na nadmorskoj visini od 2500 metara, a zbog svoje nepristupačnosti otkriven je tek početkom prošlo veka. Do grada postoje dva puta – jedan je vozom, drugi peške… Nije teško pogoditi za koji put se odlučio Aleksandar.
“To mi je jedna od najboljih odluka u životu jer sam imao jedinstvenu priliku da uživam u moćnim Andima, prašumi i čudesnoj reci Urubamba zamišljajući kako su baš tim putevima pre 1000 godina koračali Inke. Kada je reč o Maču Pikču, zaista sam ostao bez reči. Grad koji se nalazi u oblacima, pravljen pod skoro vertikalnim uglom i dan danas predstavlja jednu od diskusija naučnika kako su ogromne stene donešene na to mesto i sa kojom neverovatnom preciznošću su ređane jedna na drugu”, kaže nam sagovornik, ne krijući impresije o jednoj od najvećih civilizacija u istoriji.

Kada je reč o Peruancima, od ostatka kontinenta se razlikuju po tome da su povučeniji, dok su po pitanju katoličanstva isti kao i ostali. Jako su privrženi katoličkoj crkvi, te se religijski znakovi mogu videti na svakoj kući. Najmanje su se mešali sa drugim narodima, pa otuda njihov prepoznatljiv indijanski izgled.

 

Tango, stejk, fudbal, strast, vino…

Buenos Ajres ili ti Pariz južne hemisfere kako ga još nazivaju. Po mišljenju našeg sagovornika, najlepši grad na svetu. Ono sto čini ovaj grad jedinstvenim je jaka evropska imigracija i njen veliki uticaj na arhitekturu grada i sam način zivota, pomešan sa vrelom krvlju i strastvenim duhom južnoamerikanaca.
“Buenos Ajres predstavlja centar kulture u ovom delu sveta, te sam imao priliku i čast da uživam u Muzeju lepih umetnosti u delima jednih od najvećih slikara poput Renoara, Monea, Dege i mnogih drugih. Zanimljivo je bilo videti njihove osnovce u školskim uniformama kako se raspituju i interesuju za razna dela”.
Uobičajeno za Argentince je to da bez ikakvog pardona u gradskom parku rašire ćebe i tu naprave piknik. Poznati su po bifteku i jednima od najboljih vina na svetu. U senci vina nalaze se piva koja se prave po nemačkim recepturama i sa kristalno čistom vodom iz Patagonije. Nezaobilazna stvar u životu svakog Argentinca jeste tango. Igraju ga svuda – na trgovima, u kafićima, u parkovima…

Aleksandar Kovačević, student: Putevima konkvistadora od Kube do Argentine

Aleksandar Kovačević

Kao što to obično biva, najbolje je ostalo za kraj.

“Navijač sam Boke juniorsa, i jedan od ciljeva na ovom putovanju mi je bio da odgledam utakmicu na čuvenoj “Bombonjeri”. Međutim, pošto je Boka taj vikend gostovala, da bih osetio pravu strast fudbala bio sam prinuđen da odem na utakmicu njihovog najvećeg rivala- River Plate. Teška srca ovo govorim, ali to mi je jedan od najlepših doživljaja sa putovanja. Kada je reč o “Bombonjeri”, morao sam da se zadovoljim turističkim obilaskom”, završava nam Aleksandar svoju nezaboravnu avanturu kroz četiri države dugačku 12,500 kilometara.

Iako svi doživljaji koje je naš sagovornik imao tokom putovanje ne bi mogli da stanu na desetine strana, ovih nekoliko rečenica najbolje opisuju svu čar putovanja kroz Južnu Ameriku.

Više od 12,500 kilometara, 50 dana, 17 letova, devet gradova, četiri države, tri civilizacije, dva svetska čuda, jedno neponovljivo iskustvo. Od socijalističke zemlje preko drevnih civlizacija do južnoameričkog Pariza. Od najskupljih cigara preko najukusnije hrane do najboljih vina. Od izmučenih Kubanaca preko povučenih Peruanaca do razdraganih Argentinaca.

Autor: Strahinja Jovanović

(Visited 188 times, 1 visits today)